Друга територија историјског музеја

Државни Историјски музеј који се налази у самом центру Москве, поред Кремља, објавио је да као и читава Русија, уводи модернизацију.

Идеја је сазревала одавно, али уверено ју је објавио нови директор музеја Алексеј Левкин. Историчар по образовању, много година је радио у Музејима Кремља, фактички наставивши „породичну традицију". Директор историјског музеја 70-90-их година био је његов отац, професор Константин Левикин. Већ тада музеј је оштро осећао недостатак изложбених површина, мада зграда у којој се налази изгледа убедљиво и сама по себи представља уметничку и историјску вредност. Изграђена је 1881. године по пројекту познатог архитекте Шервуда. Она представља објекат Светског културног наслеђа УНЕСКА. Али задатак формулисан исте те 1881. године - служити као очигледна историја Руске државе, ради чега ће се сакупљати сви споменици значајних догађаја - он више не може да испуни. Превише су велики фондови, нагомилани у претходним временима. Замислите: само Петар Шчукин, чувени сакупљач руских старина почетком прошлог века предао је музеју колекцију од 300 хиљада предмета!

Тако да је актуална модернизација Историјског музеја, подвлачи Алексеј Левикин, везана пре свега за освајање новог простора.

 
Ствара се читав музејски комплекс, говори директор. Вероватно нису случајно моје колеге већ одавно говориле о другој територији, управо тамо треба одрађивати и нове технологије, и нове начине излагања. Сложеност концепције Историјског музеја је у томе да се узму у обзир интереси различитих категорија посетилаца. Како би то било занимљиво и за првака, и за старца. Како би они који желе да виде званичну историју, видели званичну историју, а они који желе да виде полемику, видели полемику.

Полемика се, узгред, води оке саме идеје проширења музеја. Не одобравају сви предају зграда из 16-19. века које се налазе поред Историјском музеју. Оне се налазе на Црвеном тргу и тако би био формиран музејски кварт са јединственим архитектонским концептом, јединственим простором за читаву изложбу.

Јавност гаји сумње и поводом другог глобалног пројекта - Националне галерије протрета истакнутих људи Русије у области културе, политике, ратне вештине. Између осталог, још чувени руски мецена Павел Третјаков замислио је да се направи таква „историја кроз ликове". Затим су идеју прихватили представници беле емиграције - али она није била реализована. Ипак у последњим деценијама напорима ентузијаста било је сакупљено преко 1000 експоната за галерију. У марту ове године они су представљени на изложби у Москви. Овде је могао да се види, на пример, портрет актуаног представника владе Владимира Путина у стилизованој техници авангардисте Лентулова, или шефа Совјетске државе 60-их година Никите Хрушчова у лику мудрог старца.

Улога личности у историји тема је која се увек разматра у друштву. Уз то, сваки уметник има своје виђење историјског лика. Управо зато концепција галерија изазива спорове, сматра председник Међународне конфедерације антиквара Георгиј Путников.

 
Национална галерија портрета није просто пи-ар акција, није просто издвајање места за њу, тражење разних портрета и слично, тврди експерт. Не, то је велики научно-истраживачки процес. То је у суштини институција националне генеалогије.

Идеја другог великог пројекта Историјског музеја везана је за престојећи јубилеј - 200-годишњицу Отаџбинског рата 1812. године против Наполеона. Јединственог музеја тог рата, у којем је Русија однела блиставу победу, до данас нема, мада је огроман број документарних и уметничких сведочанстава о том догађајима.

Осим центра Москве, Историјски музеј поседује просторије и у кварту Измајлово, на истоку града. Тамо треба да буду читава група здања с почетка 19. века. Сада је њихов већи део предат историјском музеју. И сада је у току врло сложен, велики рад на превозу експоната и радионица за рестаурацију које се налазе у Новодевичјем манастиру. Убудуће планирамо да направимо тамо центар за рестаурацију, спојен са магацинима, просторије где могу да буду постављене експозиције. Осим тога, тамо је стајао чувени Измајловски пук, тамо су се налазиле официрска и војничка прихватилишта, али то су планови у перспективи. Сада је тешко говорити какве експозиције ћемо тамо поставити, али да ће их тамо бити, то је тачно.

А ускоро, већ крајем августа у Историјском музеју биће отворена грандиозна изложба ремек-дела из Лувра и Версајског дворца - једна од најважнијих манифестација унакрсне Године Русије и Француске.