Русија и НАТО: проблеми неразумевања

Земље НАТО-а и даље не желе предметно да разматрају иницијативу Русије на стварању новог договора о европској безбедности. Такву изјаву дао је стални представник РФ у Северноатлантској алијанси Дмитриј Рогозин после заседања Савета Русија-НАТО у Бриселу.

По речима руског представника, партнери Русије у Европи и НАТО сматрају да питања везана за европску безбедност треба да се разматрају на другим платформама и у другом формату. При томе они су уверени да је важна практична сарадња, а не потписивање новог правно обавезујућег документа. Узрок Дмитриј Рогозин види и у томе што НАТО наставља да се повлачи од јасног опредељења појма „битне бојеве снаге" , које је обећало да неће смештати на границама Русије још пре 10-15 година. Ипак то су тако и остала обећања, а алијанса је наставила да се проширује на исток.

Упоредо са тим иницијатива о новој архитектури европске безбедности, са којом је иступио председник Русије Дмитриј Медведев 2008. године, треба да формира у евроатлантском региону јединствено пространство, у којем ни једна држава или организација неће моћи да јача сопствену безбедност на рачун других. И то ће бити кардинални корак на превладавању наслеђа хладног рата. Фактички предлог да се потпише нови уговор о безбедности у Европи постала је једна од главних спољнополитичких иницијатива руског лидера. И она је наишла у Европи како на присталице, тако и на противнике.

Дошло је време да се детаљно разматра овај пројекат, уверен је шеф одељења за европску безбедност Европског института РАН Дмитриј Данилов.

 
Русија је дала сасвим конкретан нацрт договора, али не схватају сви до краја шта Русија жели од склапања договора и не прихватају сви текст који је објављен као нацрт. Ипак има земаља које су од почетка подржале саму идеју, која стоји у основи предлога о договору. Тачније - учинити Европу недељивом у погледу безбеднсти, прерадити европску архитектуру безбедности тако да војни конфликт у Европи буде немогућ, или у сваком случају да регулисање сличних ситуација буде општеевропска ствар. У том погледу Русији су најближи њени основни парнтери у Европи, као што су Немачка и Француска. Али треба рећи да и са опонентима Москва покушава да нађе заједнички језик. Међу њима је традиционално Пољска, прибалтичке земље, друге источноевропске државе.

Да додамо да ни за кога није тајна да у оквиру самог НАТО-а не постоји јединство у виђењу нове стратешке концепције алијансе. И на том тону, највероватније, превремено је очекивати да договор може да буде примљен и одобрен у скорије време. Ипак у наредних пола године треба да буде одржан нови самит ОЕБС-а. На њему ће несумњиво бити подигнуто питање новог договора о европској безбедности у његовим конкретним аспектима.

Дискусија око договора у сваком случају надље ће се повезивати са систмом ПРО у Европи. За сада он није европски, већ припада НАТО-у, што је и записано у 5. члану Вашингтонског споразума. Прву виолину у њој играју САД, које осим тога и даље намеравају да поставе своје противракетне батерије у Бугарској и Румунији. У међувремену, предлог председника САД Барака Обаме дат Русији да се формира глобални штит може да промени формат односа Русије са ЕУ и САД по питањима безбедности у свету. Разуме се, то ће тражити од Вашингтона извесну корекцију планова за проширење војног присуства у Источној Европи, које Москва никада није одобравала. При томе није искључено да ће пре или касније евроски лидери поделити став Русије, изражен у једној од кључних теза договора о безбедности у Европи. Он је заснован на одустајању од блоковског прилаза приликом решавања стратешких питања на континенту. То ће по мишљењу Дмитрија Медведева омогућити да се изврши пробој у будућност и да се подведе црта под дефицит стабилности у последњих 20 година.