Незгодан Толстој

Актуелни новембар обележен је низом научних конференција и дискусија посвећених важном датуму у историји светске културе – стогодишњици смрти великог руског писца Лава Толстоја. Њујорк, Рим, други светски центри и, наравно, Москва, поново разматрају Културно наслеђе Лава Толстоја.
 

Да ли Толстој данас има много читалаца? Ако је вероватни неким изворима, роман епопеја Рат и мир по броју издања и читаности у свету заузима друго место после Библије! Руског класика читају на 320 језика и преводи се множе. Само ове године основни романи Лава Толстоја су изашли, на пример, у неколико нових енглеских верзија. Ана Карењина у три превода, роман Васкрсење у четири и епопеја Рат и мир у две преводилачке варијанте. Упоредо са тим, како је приметио учесник московске дискусије, амерички професор руске књижевности Марк Титер, већина људи иапк једноставно зна за Лава Толстоја а није заиста читала његова дела.
 

Марк Титер говори о томе да многи његови сународници имају осећај да постоји низ великих романа које сваки образовани Американац треба да прочита. Међу њима је Рат и мир Толстоја. То је својеврсна икона. Чак не знајући о том делу ништа, људи ипак говоре да је то велики роман, да свако треба да га прочита, мада је мало оних који то заиста чине. Рат и мир заузима једиснтвену висину. И читање ове књиге, несумњиво, ствара интелектуалца. За многострани развој довољно је једноставно погледати екранизацију Рата и мира, али за истинску интилигентност потребно је прочитати роман, закључује Марки Титер.
 

По мишљењу прапраунуке Лава Толстоја, московске новинарке Фјокле Толстој, њен велики предак тежак је за дубоко разумевање чак и у руској читалачкој средини. Осим тога, он је данас још и незгодан...
 

Мени се чини, каже Фјокла, да Толстој није баш превише згодан зато што питања која је он постављао не само да нису добила одговоре, већ остају актуална. Ако се ми чак површински окренемо стварима о којима је говорио Толстој, било да је то социјална правда, односи са државом, односи према рату, његове изјаве о Кавказу, о религији, питања богатства, рада... Нећу набрајати све, и тако је јасно да су то паралемтри најактуалнијих проблема у нашем друштву.
 

Између осталог, међу посебно незгодним и до данас спорних питања остаје односе Лава Толстоја према РПЦ. Одлуком Светог синода 1901. године Лав Толстој, човек дубоке вере, па чак и побожан, био је изведен из оквира Цркве. Већина људи ову чињеницу прихвата као анатемисање и многи сматрају да је време да се укине ова одлука. Став РПЦ објашњава свештених Георгиј Ореханов.
 

Што се тиче одређења Синода, овде постоји велика сложеност. Овај документ, рекао бих, свесно је кодиран. У њему нема израза као што је анатема, пре чему је то учињено, како је показало истраживање, свесно, и у раним варијантама документа термин је присутан. Тачније састављачи текста, чија имена су позната, решили су ипак да не раздражују руско друштво и тај израз су уклонили. Документ признаје да Толстој није члан Цркве, а писац у свом одговору Синоду то потврђује: да, у том смислу како то свхата Црква, ја нисам члан Цркве. Тако да је немогуће укинути оно о чему сам Толстој говори као о праведном одређењу.
 

Али ако пажљиво прочитамо акт синода, наставља отац Георгиј, тамо се подвлачи да је Толстој човек који је поседовао од Бога, подвлачи се да је управо од Бога, велики таленат, да руски живот има посла са великим писцем. И сва оштрина, парадоксалност и сложеност ситуације у томе се и састојала што је Толстој био вероватно најпознатији Рус на почетку 20. века. А Црква је била приморана да призна да овај најпознатији Рус није њен члан.
 

Културо наслеђе Толстоја није само његово стваралаштво, већ и он сам. Тачније, његово духовно искуство, пуно мучних трагања о којима је један пишчев савременик оштромуно рекао: Осамдесет хиљада миља око самог себе.