Експанзија културе

25. новембра навршило се 80 година Московском државном универзитету културе и уметности – универзитету јединствном не само у оквиру Русије, већ и на европском образовном простору. Његова стретегија може се пренети речима истакнутог руског филозова Николаја Берђајева: Не у политици, нити у економији, већ у култури реализују се циљеви друштва.
 

Универзитет културе је плод совјетског доба, нови тип школске установе која је приремала стручњаке за реализацију тадашње пароле: Културу у масе! Наравно, са тачке гледишта академског образовања постојање таквог универзитета чинило се нечим неозбиљним. Он је чак добио надимак диподашавања – „културче“. Међутим, из његових клупа у совјетско време изашло је много упечатљивих персона – од јавних посленика до звезда естраде.
 

Крајем 90-их година, у периоду распада СССР и негирања претходних вредности универзитет не само да је преживео, већ и и показао да совјетски модел вишестране образовне установе из области културе може да буде тражен у промењеном друштву, тврди у интервјуу за Глас Русије рекотр Универзитета Рамзан Абдулатипов. Али ради тога треба да сами схватимо нове културне реалије.
 

И ради тога, каже ректор, универзитет је у јулу организовао Московски форум клутуре уз учешће преко 400 представника наше земље и других земаља. Главна тема ове научне конференције је Култура као стратешки ресурс Русије у 21. веку. Тачније, шта наслеђујемо, шта развијамо? Какви културни процеси се одвијају у савременој русији? Како се слаже традиционална култура са масовном? Ако говоримо о модернизацији у земљи, о иновационој политици, каква културна среднина треба да постоји ради тога? Наш закључак и наш прилаз: у 21. веку културни пројекат треба да буде главни за земљу.

Данас на Универзитету културе на његових 6 факултета налази се практично читав културни пресек Русије: народно стваралаштво и савремени дизајн, библиотекарство и медији, режија масовних представа и кореографија. Укупно 50 струка, укључујући најсавременије, као што је например факултет менаџмента и ифнормационих технологија. Ништа мање важан није сам прилаз школовању. Ево простог примера: студенти имају могућност, рецимо, да направе представу од почетка до краја, тачније од састављања драме, њене поставке, производње костима и декора до писања критике и рекламне подршке. Универзитет има сопствени прес-центар и рекламну агенцију. Између осталог, сам Универзитет се налази на необично лепом месту – у боровој шуми на периферији, на обали реке.
 

2006. године на међународној конференцији Европско образовање: интеграција и размена искуства, која је одржана у Оксфорду, руски универзитет добио је награду Европски квалитет. Ове године Универзитет је први пут реализовао невиђени пројекат: Међународни симпозијум Универзитети културе и уметности у светском образовном простору.
 

Русија има заиста јединствено искуство, многе земље овакво искуство не поседују, каже Рамзан Абдулатипов. И њима је занимљиво руско искуство. Већ смо одржавали овакве симпозијуме у Вијентаму, Јужној Кореји, у Француској, а наредне године ћемо одржати у Таџикистану. Мислим да ће бити речи о томе како да се превлада културна, духовна, морална криза, која обухвата наша друштва. Како помоћи младом човеку да ступи у сферу културе, како би то утицало на побољшање стандарда, између осталог на квалитет духовног живота.
 

Болоњски процес као интерграцију образовних система обавезно треба подржавати, наставља Рамзан Абудалтипов. Треба да уђемо у европски образовни простор. Али при томе треба јасно схватати да је реч и о очувању нашег културног идентитета. И то је базични проблем. Важно је адаптирати се на међунаордни систем образовања, и упоредо са тим не уништавати она достигнућа која постоје у руском образовном систему.
 

Стране земље, које високо цене руски систем припреме стручњака у области културе, склапају споразуме са московским Универзитетом, разрађују заједничке програме, говори ректор Рамзан Абдулатипов.
 

Направили смо катедру за међудржавну културну сарадњу и успостављамо радове катедре, каже ректор. Врло активно радимо са Кином на заједничким програмима, на повећању квалификације радника културе. Недавно сам уручио 32 потврде о повећању квалификације радницима културе из Вијетнама. Постоје везе, споразуми са неким универзитетима из Француске, Холандије, код нас сада стуридају холански студенти. Али то је посебан случај, система за сада нема.
 

Ипак, ако је Универзитет поставио себи неки задатак, он ће га обавезно испунити. Није узалуд у телеграму честитци поводом јубилеја премијер РФ Владимир Путин назвао универзитет признатим лидером домаћег високог образовања у сфери кулутре. И изразио уверење да ће и надаље Универзитет чувати своје најбоље традиције и стално усавршавати школске програме, освајати напредне методике наставе.