Мучна аклиматизација

Глобални преговори о клими све више подсећају на трчање у месту. Сви признају неопходност да се нешто ради, али нису сви спремни да преузму на себе конкретне обавезе. Још један покушај да се постигне договор о томе како да се спречи климатска катаклизма на Земљи биће предузет у Мексику. Уочи 29. новембра започела је 16. Конференција УН о клими и шести састанак земаља потписница Кјотског протокола. Његово важење истиче 2012. године.
 

Претходни састанак који је одржан пре годину дана у Копенхагену уз учешће 120 шефова држава, многи називају неуспешним. Нови глобални климатски споразум није разрађен. Малобројни оптимисти говоре да је у Копенхагену учињен велики корак унапред. Све велике државе и развијене и неразвијене, представиле су своје планове за смањење загађења атмосфере издувним гасовима до 2020. године. Створен је Климатски фонд за помоћ најосетљивијим земљама пред ударима стихије.
 

Руски став формулисао је председник Дмитриј Медведев. У Копенхагену он је објавио спремност да се смање индустријска загађења угљен-диоксидом до 2020. године за 25% у поређењу са 1990. годином. Што се тиче даље судбине Кјотског протокола, Русија се категорички не слаже са предлогом да се просто продужи његово важење.
 

Кјотски протокол у актуелном виду ништа неће дати. Јер у њему не учествују САД. А Кина је прва у свету по загађењу угљен-диоксидом, и нема обавезе да га смањи, каже руководилац климатског програма руске организације Светског фонда дивље природе Алексеј Кокорин.
 

Русија сматра да је потребан јединствен правно обавезујући споразум. Протокол или договор који би свака земља ратификовала. Све велике земље треба да имају бројне параметере смањења  загађења. Кина, Индија и Бразил ни у ком случају не треба да чине изузетак.
 

Нико у погледу конференције у Канкуну нема претерана очекивања. Нико не мисли да ће бити склопљен нови споразум који ће сви ратификовати, каже Алексеј Кокорин.
 

Постало је јасно да споразум неће моћи брзо да се направи. Превелика су питања, све је врло сложено. Тада је разуман излаз ићи путем појединачних решења. То је прилично делотворан иструмент. Шта може бити решено? У првом реду прекид сеће тропских шума. Можда тамо неће бити реч прекид, већ ће бити нагло смањење, на пример за 80% у десетогодишњем периоду. Али нагло је обавезно. Даље, могу бити решена мање важна питања као што је формирање центра за предају технологија. Имамо у виду енергетски ефикасне технологије са ниским избацивањем издувних гасова, обновљиву енергетику.
 

Теорија малих ствари можда има смисла. Али ако велике земље још једном не буду спремне да потпишу правно обавезујући споразум, конференција у Канкуну ће ризиковати да понови сценарио из Копенхагена.