Проблематична деца Европе

„Како живе проблематична деца зоне евро?“ Такав наслов је дао свом коментару уочи самита који се одржава у Бриселу 16. и 17. децембра ЕУ немачки часопис „Ди Цајт“. Ради се о стању највећих прекршилаца Пакта стабилности, који су превисили допустиве границе буџетског дефицита и државног дуга. То су Грчка, Ирска, Португалија и неке друге земље. Иако, може се рећи да су проблематична деца управо главни чланови евроклуба, који не престају да окривљују, пркосе и свађају се.
 

Буквално за дан до отварања самита посвећеног проблемима финансијске стабилности ЕУ, са необично оштром критиком са страница немачког „Ди Велта“ окомио се на Немачку и Француску шеф луксембуршког МИП-а Жан Аселборн. Берлин и Париз праве позориште – прво стварају проблеме, а затим их на драматичан начин превладавају – пише он. Повод за такву оштру критику је међу осталим и недавна изјава немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председник Николе Саркози против идеје јединствене евро  облигације.
 

Најстрасније се залаже за тај пројекат управо шеф Аселборна, а то је премијер Луксембурга и истовремено председник еврогрупе Жан Клод Јункер. У Паризу и Берлину сматрају да ће облигације побољшати кредитни рејтинг дужника, али ће бити тешко бреме  за „локомотиве“ ЕУ, а то су управо Немачка и Француска. Став Меркел Јункер је назвао „неевропским маниром вођења европских послова“, А Аселборн је окривио Немачку за препотентност. Страсти тим поводом су се разбуктале тако да је премијер Пољске Доналд Туск упозорио лидере ЕУ да је могућ раскол. Туск није остао само на томе већ је изјавио да је грешка сам пројекат стварања зоне евра, који је направио двобрзинску Европу.
 

Истина, уочи самита Ангела Меркел је изјавила да су несугласице са луксембуршким колегом регулисане, али није променила негативну оцену поводом дугова. На самиту тим поводом није донесена никаква одлука. Зато су по речима шефа Савета Европе Хермана ван Ромпуја реализоване три важне ствари: исправка Лисабонског договора, која је неопходна за стварање сталног механизма финансијске стабилности, усаглашавање специфика тог механизма и одређивање даље економске стратегије. После ратификације у свим земљама ЕУ нови систем ће заменити садашњи Стабилизациони фонд, чији рок трајања истиче 2013 године.

Хоће ли зона евро постати јача? Многи високи чиновници у Бриселу сматрају да криза даје шансу за даље зближавање велике Европе. А Дирк Милер, немачки берзански експерт је другог мишљења:
 

Економско уједињење без политичког савеза никада није било стабилно. Политички савез – то су својеврсне Сједињене Европске Државе, или бар само неки економски и финансијско-политички координациони центар, налик на Федеративну Републику Немачку. При услову да ће се он базирати на јакој демократској основи. А нечег таквог сада у Европи нема. Ако се не направи политички савез, онда ћемо морати једноставно да кажемо збогом уједињеној Европи.
 

За идеју стварање Сједињених Европских Држава залажу се и неки политичари, као што је министар финансија Немачке Волфганг Шојбле. Како и да је председник Европске комисије Барозу, коментаришући резултате самита, рекао је да је евро јака валута, а Ангела Меркел је у наступу у бундестагу уочи бриселског самита изјавила да нико у ЕУ неће бити остављен на цедилу. Да ли је заиста тако? Остаје нам само да сачекамо следећи самит па да сазнамо.