Банкари подржали „Северни ток“

Међународна банкарска заједница је финансирала „Северни ток“. 16. децембра оператор пројекта гасовода је потписао споразум са 24 банке о новој транши у износу од 2,5 милијарде евра.
 

Банкари су предлагали чак 4 милијарде. То је крајње ретка појава на тржишту финансија, посебно у условима дужничке кризе у Европи. У овом случају новац је предлаган за безбедност енергената, коју гарантују такви гиганти као руски „Газпром“, немачки „Винтершал Холдинг“ и „Е.ОН Рургас“, француски „ГДФ Суез“ и холандски „Гасуни“. При томе банке су оцениле и чињеницу да су ризици сведени на минимум. Руски гас ће долазити у Европу – у Немачку, Велику Британију, Холандију, Француску и Данску – заобилазећи проблематичне транзитне земље.
 

Пријатна клима око „Северног тока“ даје могућност „Газпрому“ да сачува своја средства за стратегију на Истоку. То је нови светски тренд, убеђен је заменик директора Института Далеког Истока РАН Андреј Островски:
 

Још недавно експорт енергената из Русије у Азијско-Тихоокеански регион је био незначајан. Претежно све је ишло на Запад. Сада постоји споразум да ће Русија од 2015. године испоручивати Кини гас. То сведочи о диверзификацији тржишта експорта енергената са оријентацијом и на запад, и на исток.
 

Ових дана је шеф концерна „Газпром“ Алексеј Милер потврдио спремност да средином 2011. године почне изградња гасовода „Алтај“ из Западног Сибира у Кину. Капацитет ће бити око 30 милијарди кубика годишње, рок договора – 30 година. Једини нерешен проблем на данашњи дан је цена за гас. Очекује се да ће питање бити затворено следећих месеци. Русија има амбициозне планове и за испоруку додатних 10 милијарди кубика гаса Јужној Кореји од 2017 године, убеђен је директор Фонда националне енергетске безбедности Константин Симонов:
 

Може се поставити гасовод на дну мора или изградити фабрика за утечњени гас. Важно је да гас постоји, то је наша конкурентска предност. За седам година ћемо сигурно испланирати како да доставимо тај гас у Јужну Кореју.
 

У јужнокорејском пакету споразума је и размена актива. На томе је инсистирала руска страна. Очекује се да ће улагања у енергетску инфраструктуру Јужне Кореје изнети онолико колико су европске банке дале кредит „Северном току“.