Партнерство на исти аршин?

У наше четири земље није угаснуо европски ентузијазам и вера у то да Европа треба да буде отворена за све ко дели наше вредности. Тако домерене речи изговорио је пољски шеф министарског кабинета Доналд Туск на самиту држава Вишеградске четворке у Братиславу у саставу Пољске, Мађарске, Чешке и Словачке. Самит је био посвећен 20-годишњици ове организације. Како би поткрепили Тускове речи, учесници састанка су усвојили резолуцију које осуђују власти Белорусије за кришење људских права и демократских слобода.

Ради учешћа у актуелном, јубиларном форуму, били су позвани канцелари Немачке и Аустрије, Ангела Меркел и Вернер Фајман, као и украјински премијер Николај Азаров. Јасно је да су главна тема разматрања били резултати четворке која траје већ 20 година и усаглашавање праваца даљег деловања у оквиру ЕУ. Посебна пажња била је поклоњена програму Источно партнерство, који је прогласио као један од главних приоритета актуелног мађарског, а у другој половини године пољског председавања ЕУ. У тај програм је улазила, како се зна, и Белорусија. Али сада, после строгих мера Минска против опозиције, ова земља је проглашена у партнерству фактички персоном нон грата. Уочи самита Вишеградске четворке такође се сазнало да белоруских представника неће бити на састанку паралментараца држава Источног партнерства, планираног за март.

Индикативно је да на самиту четворке у Братислави украјински премијер Николај Азаров није потписао изјаву са осудом Белорусије. Између осталог, како истичу европски медији, сада су се код руководсва велике Европе појавиле претензије и према украјинском учеснику партнерства. Власти Кијева се оптужују за кршење слободе говора у земљи, за притисак на опозицију, за одуговлачење либералних реформи у економији.

Између осталог, да ли се ради само о Белорусији и Украјини? – питају се неки политиколози. Зар програм Источно партнерство, питају они, не подразумева известан клуб земаља са различитим представама о демократији? Наравно, једноставније је шишати парнтере на исти калуп, обележавајући неподобне, али да ли ће од тога процес успостављања демократије у великој Европи у целини бити на добитку? Ево како ситауцију оцењује Николај Кавешников, шеф сектора за европске интеграције Института за Европу:

То је у токовима традиционалне политике ЕУ у погледу земаља које она сматра недемократским, каже научник. Али треба приметити ипак да је реакција врло диверзификована. Ипак одлуке о искључењу Белорусије из редова земаља Источног партнерства нема. Постоје само поједине санкције и прекид контаката. Наравно, Источно партнерство може да се развија и без Белорусије. Друго је питање што његова ефикасност може да буде не онаква како су многи рачунали.

Ових дана медији Белорусије прозвали су Пољску, чији лидери се у суштини мешају у унутрашње ствари суседне земље, жандаром Европе. А јо шјуче су Варшава и Минск стајали у истом реду источних партнера ЕУ. Да ли је Брисел тиме нешто добио?