Кудрин критиковао моделе развоја земље

Очување буџетског дефицита у Русији на нивоу од 2% унутрашњег бруто производа до 2020. неприхватљиво је. Такво мишљење изразио је потпредседник владе, министар финансија Алексеј Кудрин. Он је изнео реферат на Краснојарском економском форуму. Ове године он је посвећен питањима модернизације управљања и поукама из светске финансијске кризе.

Захваљујући нагомиланим унутрашњим резервама Русија је прошла економску кризу боље него друге земље, истакао је Алексеј Кудрин. Али претња од сурвавања уназад и даље постоји. Како би домаћа економија преживела, треба израдити нови модел развоја, подвукао је министар.

Једна од важних црта тог модела је стварање економије са ниском инфлацијом, са стабилним курсом, који би омогућио да се у економији генерише дуги новац. Ако банкар није сигуран да ће влада задржати инфлацију у наредне три године, рецимо, у висини од 3-5%, он неће дати кредит испод 7-8%. На основу прошле године имамо инфлацију од 8%. Ове године ситуација неће бити много лашка. И кредити ће и даље бити изнад 10%. Модернизацију са кредитном стопом од 10%, издатом свега на три године тешко да је могуће спроводити.

Значи, главни циљ је направити економију са ниском инфлацијом, подвукао је Кудрин. Ради тога у првом реду потребно је одустати од везивања буџета Русије за нафтне доларе.

Министарство економског развоја разрадило је два сценарија развоја економије до 2030. године – конзервативни сировински и иновациони. Кудрин је критиковао оба. При чему иновациони због тога што његови аутори полазе од раста цена нафте до 100 долара за барел до 2020. године и очувања дефицита буџета отприлике од 2% до 2020. године. Таква прогноза, по мишљењу министра, нема право на постојање, зато што је то још већа зависност од нафте и већи ризик за макроекономију него што је било пре кризе.

Критика Министарства финансија је јасна, каже директор одељења за стратешке аналзие аудиторске компаније ФБК Игор Николаев.

Немогуће је било очекивати да ће Министарство финансија усагласити прогнозу по којој ће се у наредних десет година код нас очувати буџетски дефицит. Из једног простог разлога: а одакле ћемо узимати новац да покријемо тај дефицит. Министарство финансија се брине да буџетски систем буде више или мање избалансиран. Оно зна да ће се резервни фонд ускоро испразнити, да смо за време кризе узели високе социјалне обавезе. То зна и министарство за економски развој. Али оно одговара за иновациону економију, зато и предлаже да се увећају буџетски трошкови на науку, образовање, на нове технологије, и нека остане буџетски дефицит. Мислим да ће се на крају договорити. Али то да се нећемо оријентисати на буџет који ће 10 година бити дефицитаран, то је тачно.

Иступање Алексеја Кудрина изазвало је велику дискусију о путевима развоја руске економије. Један од праваца је стварање услова за рст инвестиција. Према подацима Министарства финансија, ниво штедње руских грађана на данашњи дан не заостаје много за предкризним. Али само 20% ове штедње претвара се у инвестиције. Ситуацију треба мењати. Што се тиче улагања страних инвеститора, ту такође није све глатко, али све више страних компанија интересује се за руске пројекте.