Ново краљево име – Оскар

Краљ говори! најбољи је филм по верзији америчке филмске академије. Такав је главни резултат 83. цермоније доделе награде Оскар, завршене у Лос-Анђелесу.

У праву су били они који су се кладили на причу тома Хупера о енглеском краљу Џорџу 6, који је муцао. Он је између осталог добио и личног Оскара за режију. У праву су били и они који су се кладили на популарног глумца Колина Фирта, који је дибо своју златну статуету за улогу краља. Између осталог, управо такве сугестије давала је једна угледна букмејкерска агенција, мада до последњег тренутка шансе су биле 50:50. У непосредној близини филмског монарха држао се творац интернет мреже Фејсбук – главни јунак филма Социјална мрежа. Ипак нови рад Дејвида Финчера, аутора култног филма 90-их Борилачки клуб, може се рећи, испао је из трке, добивши Оскара само за сценарио.

Руски филмски критичар Валериј Кичин прилично тачно је предвидео исход борбе за Оскара, мада је његово мишљење много строжије од оцена чланова Америчке академије филмских уметности и наука. Актуални распоред претендената био је осетно слабији од претходних година, што доказује и скромни успех кандидованих филмова у светским и руским биоскопима, приметио је Валериј Кичин у интервјуу за Глас Русије.

Социјална мрежа Дејвида Финчера је филм који је актуелан у овом тренутку, али ми се чини прлично досадном биографијом о способном момку који се уздиже ка моменталној слави и богатству. Краљ говори, филм Тома Хупера, где врло занимљиво игра Колин Фирт, сасвим је обична психолошка драма. Црног лабуда Дарена Аронофског, психолошки трилер из балетског живота, у истакнуте филмове такође не бих убројао. Као ни фантастични акцони филм Кристофера Нолана Почетак: добар филм, али нимало бољи од десетина сличних филмова.

Између осталог филм Црни лабуд и Почетак, које је поменуо Валериј Кичин, такође нису остали без награда. У првом је за најбољу улогу била награђена величанствена глумица Наталија Протман, која је одиграла балерину. Други је добио Оскара за достигнућа у кинематографији. Али управо правих кинематографских дустигнућа недостаје савременом филму, и актуална додела Оскара само још једном на то подсећа, сматра Валериј Кичон.

Сада филм преживљава епоху одумирања старих форми и рађања нових, чије могућности још не знамо, наставља Валериј Кичин. Имам у виду нове технологије, које су у датој етапи вратиле кинематографију њеном првобитном стању мешавине, само високотехнолошке мешавине, када се чудимо триковима, специјалним ефектима, новој анимацији, која прети да помрачи светску кинематографију и већ се такмичи са њом под равноправним условима.

У сваком случају данас је награда Оскар несумњиво највећа и напрестижнија филмска награда у свету. И још, како је рекао познати руски филмски режисер Никита Михалков, добитник Оскара 1994. године у номинацији за најбољи страни филм, ова награда је реална корист. Човек који је добије има приступ новим буџетима, новим пројектима, има могућност да се испољи као режисер, који претендује на нешто значајно. Ако је то заиста тако, за нове добитнике награде Оскар ћемо још више пута чути.