Убедљив доказ постојања Христа?

Светска наука је вероватно стекла ново сведочанство о постојању Исуса Христа. Доказ је веома осетан. Стручњаци Оксфордског универзитета су дешифровали део текста, написаног према птреходним проценама пре 2 хиљаде година на оловним  рукописним плочама. Хоће ли то откриће потврдити да еванђеоска прича није мит?

Пре 6 година у мањој пећини у удаљеној сушној долини на северу Јордана сељак-бедуин је нашао оловне плоче, спојене међусобно. У току извесног времена он их је држао у тајности у нади да ће их успети да прода. О историјској вредности тих плоча се сазнало случајно. Купци су се обратили стручњацима ради експертизе, те су се научници пренеразили. Скоро 70 књига, свака од којих садржи 5 до 15 оловних плоча, спојених оловном жицом, садржало је шифрирани текст. Он је био написан делимично древноеврејском абецедом, делимично хијероглифима. Тамо су биле чак и илустрације: седмосвећници и карте Јерусалима.

За сада је успело дешифровати мањи део текста, у којем, према тврдњама научника, говори се о Месији и Вазнесењу. Неки експерти су уверени: текстове су написали сведоци земаљског живота Христа и следбеници његове веронауке. Према мишлењу западних стручњака, ако се то потврди уз даље дешифрирање текста, онда ће оловне књиге постати не само важно откриће у историји археологије, већ и малтене једини доказ постојања Исуса Христа.

У РПЦ се радују због јорданског налаза, али не деле изјаве научника о сензационалности и важности са гледишта материјалног сведочанства о животу Христа. Таквих документарних доказа у људској историји је било више, - истакао је у свом интиервјуу радиокомпанији Глас Русије представник Московске патријаршије свештеник Георгиј Рошчин.

Својевремено су били и филозофски докази, и материјална сведочанства историјског постојања Богочовека. Нажалост, није сачувано много археолошких налаза, који омогућују да се тврди да је Исус Христос постојао. Зато нови докази неће унети неке промене у већ постојеће хипотезе. Свакако, за вернике сви ти налази нису угаони камен вере. Она се заснива пре свега на личном искуству контактирања с Богом у црквеним тајнама.

Пре неколико година се за најстарији доказ земаљског живота Христа сматрао суд Јакова – нађени у Израелу погребни суд с посмртним остацима. На једној страни је био натпис на арамејском језику: Јаков, син Јосифа, брат Исуса. Мумифицирани остаци су датирали из 63. године наше ере. Додуше, сазнало се да је натпис фалсификован.

Натсавља се и спор о аутентичности чувене Туринске плаштанице – ланеног платна од четири метра, којим је, према предању, било огрнуто тело Исуса Христа после погублења. На плаштаници, која се чува у Торину, виде се отисци људског лица и тела. Многи верници су убеђени да је на платну лик Спаса, зато се оно вреднује као једна од највећих реликвија хришћанства. Пре неколико година су научници помоћу радиоугљеничке анализе дошли до закључка да је платно направљено тек у Средњем веку. Без обзира на то, што Католичка црква званично не признаје Плаштаницу  правом, она је сматра важним напомињањем о библијској историји. Међу књижевним доказима живота Спаса првенство припада папирусу Рајленда који датира из 120.-130. године наше ере. Он је био нађен у Египту почетком 20. века.