Бивши партизан напустио живот непобеђен

У Летонији се опраштају од Василија Кононова. Човек који је у време Другог светског рата  командовао партизанским одредом,  према иронији судбине је морао да води борбу против фашизма који опет подиже главу у тој прибалтичкој републици.

Током неколико година Василиј Кононов се подвргавао прогањањима од стране летонских власти. 1998. године он је био ухапшен за војне злочине и осуђен  на годину и по затвора. Њега су оптужили за убиство цивила на територији те републике 1944. године. Реч је била о помоћницима  немачких фашиста, уз чију помоћ су хитлеровци уништили партизанску групу. У овом случају летонски суд је иступао на страни нациста.

Предмет је имао велики одјек и у самој Летонији и далеко ван њених предела, изазвавши вал протеста.  У њему су с правом видели покушај ревидирања резултата Дргог светског рата. Сам Василиј Кононов, према мишлењу Вјачеслава Никонова, председника Фонда Политика постао је симбол отпора фашизму.

Штета што у савременој Европи, цивилизованој Европи 21. века треба некоме доказивати да је борба против фашизма била праведна ствар, а борци против фашизма су иначе хероји, а не злочинци.  Оно што се дешавало око хероја је веома тужно. То сведочи пре свега о тежњи летонског руководства у току дужег периода да се афирмише умногоме на рачун негирања читаве сопствене историје, између осталог, историје борбе против фашизма. Осим тога, није тајна да у руководству низа балканских држава били су људи који су директни потомци тих Летонаца, Естонаца који су ратовали у саставу легиона СС на страни фашистичке Немачке.

Борећи се за правду, бивши партизан је прошао све  летонске судске инстанце. Не наишавши на разумевање од њихове стране, 2004. године се он обратио Европском суду за људска права (ЕСЉП). У јуну 2008. године је Страсбурски суд објавио пресуду да су летонске власти прекршиле 7. члан Конвенције О заштити људских права и основних слобода и изрекао да Летонија мора да плати 30 хиљада евра као моралну накнаду ветерану. Додуше, две године касније је Велика  комора ЕСЉП сматрала  могућим да повуче ту пресуду. Дакле, принципиелност је била жртвована ради политичких интереса и пристрасности. Зато није случајно што је у том моменту руски председник Дмитриј Медведев  поменуо ревидирање судске пресуде као апсолутно политички ангажовану акцију.

Без обзира на то Василиј Кононов је наставио борбу. Он је искрено веровао да је у праву и бранио то  током скоро 15 година. Бивши партизан је написао књигу Моја три рата. Он је веровао да ће и свој последњи рат – с летонским властима – он завршити победом. Он је желео да стави тачку после  коначног вердикта Страсбурског суда о његовом предмету. Није успео. Ветеран Другог светског рата је  отишао непобеђен.