Првомајски бум

Традиција обележавања 1. маја има дубоке корене. У прастаро доба су се људи тог дана клањали  боговима земљишта и плодности. У Средњем веку је црква покушала да уништи незнабожачке традиције, те се суштина празника променила. У најновијој историји 1. мај је постао симбол уједињења и борбе радничке класе. Савремени 1. мај је ујединио све те особине, поставши празник за милионе људи различите националне припадности.

Још у прехришћанско доба код различитих народа после орања и сетве се свечано обележавао неки дан  - да не би рад био узалудан, да би берба успела, - каже историчар, доцент РДХУ Сергеј Карпенко.

У свим културама и земљама то је био природни народни празник – долазак пролећа, почетак новог циклуса земљорадње.

Пред микрофоном је члан Института етнологије и антропологије Нинељ Полишчук.

Празник дочека лета је био омладински, али су га славили, свакако, сви. Према обичају су носили такозвано Мајско дрво, украшено врпцама, певали.

Мајско дрво је било неодвојив атрибут такозваних Мајских празника у Немачкој. У Русији  традиција обележавања 1. маја такође прво није била повезана с идејама радничке солидарности Све до почетка 18. века тај дан је неприметно спадао у Ускршње свечаности. Тек за владавине Петра Првог је тај празник стекао статус праве свечаности, - истиче Нинељ Полишчук.

Та је традиција била преузета од Европљана, који су живели у Немачкој улици.  Средином 19. века је празник био повезан са излетом у природу ради народног весеља. То је био породични празник. 1890. године  10 хиљада радника Варшаве је одлучило да организује илегалну  прославу Првог маја за успомену на стрељање демонстрације чикашких радника 1886. године. Револуционарне прославе Првог маја су почеле да буду масовне од почетка 20. века, - наставља Нинељ Полишчук.

Најчешће су се те прославе одвијале у шуми. Стражари су пазили да их не би полицајци открили. У јеку револуције 1905. године те су прославе биле у чамцима, често на Волги. Такве прославе би често организовали чак и затвореници: они су певали револуционарне песме, на прозор стављали црвени шал или кошуљу. То се помиње у књизи Горког Мати.

Када је реч о Првом мају као дану солидарности радних људи, и он потиче од догађаја 1886. године у САД-ама. 1. мај је био у тој земљи дан, када су радници могли да пређу од једног послодавца другом.  Тог дана  је 40 хиљада људи организовало штрајк са захтевом за 8-часовни радни дан, - испричао је Сергеј Карпенко.

Тај се догађај десио пре тачно  125 годна, када су 1. маја 1886. године социјалистичке организације у САД-ама и Канади одржале митинге, бранећи интересе радника. Те је демонстрације полиција растерала, била је паљба, погинуло неколико демонстраната. За узврат су почела иступања радника, анархисти су активирали бомбу, погинули су полицајци. Обесили су 4 радника, оптужена за то. Касније се испоставило да је оптужба била лажна.  Међутим, за успомену на погубљене 1889. године је Конгрес друге Интернационале објавио 1. мај даном солидарности радних људи читавог света. После доласка на власт бољшевика 1917. године тај је празник постао у Русији, затим у СССР-у,  званични државни празник.

Последња демонстрација у част Дана  солидарности радних људи је одржана у СССР-у 1. маја 1991. године. Од тог времена се празник зове Празник Пролећа и Рада и остаје нерадни дан. Први мај као дан солидарности радних људи се обележава више него у 30 земаља. У Италији, Француској и Великој Британијије овај празник је такође државни.

У Шпанији се 1. мај обележава као Дан цвећа, у Летонијим – Дан Мајке, у САД-ама – Дан благослова бицикла.