Споменик с потекстом

У Хрватској, у селу Хрватска Костајница, 21. маја је отворен споменик на месту погибије дописника Државне телевизије и радија СССР Генадија Куреног и Виктора Ногина. Подсетићемо да су новинари нетрагом нестали  за време започетих борбених дејстава између Србије и Хрватске. Покушаји да се открије њихова судбина предузимани су више пута, чак је основана специјална комисија и свих ових година сарадници „Гласа Русије“ су пратили ток истраге трагедије.

Прошле године бивши посланик Врховног Совјета РФ Владимир Мукусев који је управо и био на челу истраживања околности погибије дописника обратио се председнику Хрватске Иву Јосиповићу с предлогом да оснује стипендију на Загребачком универзитету. И предложио је своју варијанту натписа на спомен-плочи: „...на овом месту су приликом вршења професионалне дужности трагично погинули дописници Државне телевизије и радија СССР...“ Ни речи о националној припадности – ни убијених, ни убица. За Мукусева је оваква формулација била изузетно важна: Ногин и Куреној нису подржавали ниједну страну. Они су принципијелно били против рата између Срба и Хрвата и у совјим материјалима су упозоравали: играње на националну карту неће довести ни до чега доброг. Због тога су били критиковани и у Загребу и у Београду.

И ево – споменик је подигнут. Поред њега су цвеће и свеће. Само што је церемонија отварања споменика протекла без учествовања представника Амбасаде РФ у Хрватској. Зашто? На ово питање одговара саветник амбасаде Дмитриј Зиков:

Искрено смо захвални хрватској јавности због пажње посвећене сећању на руске новинаре, који су погинули за време оружаних сукоба вршећи своју професионалну дужност у хрватској земљи. Али, нажалост, организатори отварања споменика нису могли да се уздрже од коришћења ове церемоније у конјунктурне политичке сврхе. Тако је између осталог, на спомен-обележје стављена таблица с текстом на руском и на хрватском језику. Овај текст није идентичан. Док се у руском тексту једноставно помиње погибија двојице руских новинара, хрватски текст говори о томе да су их злочиначки убили учесници србских оружаних формација. А то већ само по себи уноси елемент политизације. Ради се о томе што истрага погибије Ногина и Куреног, коју воде како руски, тако и хрватски органи за очување реда, још увек није завршена. Не знају се поуздано ни околности њихове погибије, ни национална припадност њихових убица. Непознато је чак и тачно место њихове погибије и где се њихови сотаци налазе. Због тога је амбасада сматрала да је неправилно да учествује у овој церемонији. У овој позицији нас подржавају руски органи за очување реда и родбина погинулих. Ми смо задовољни због тога што су се представници званичних хрватских власти с разумевањем понели према нашим аргументима и чак су донели одлуку да се уздрже од учествовања у овој церемонији. Полазимо од тога да је до званичног завршетка истраге рано говорити о припадности убица и околностима погибије новинара. Не само то, сматрамо да правно ови људи треба да се сматрају нетрагом несталима док не буду утврђене све околности њихове погибије и по могућству, место на којем се налазе њихови остаци. Они су највероватније погинули. Тим пре у таквим околностима треба испољити стрпљење и тактичност, поштовати осећања блиских људи и поштовати истину и треба да тежимо ка томе да је заједнички установимо, заједничким напорима, а не да користимо трагичне околности у циљу пропаганде, а још мање као пи-ар за извесне појединце.