Србска команда, као у добра стара витешка времена је предложила: хајде да пошаљемо из града жене и децу

Суђење команданту Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу неизбежно ће бити исполитизовано, убеђен је наш саговорник, руски политиколог, а 90-их година сарадник војне мисије УН на Балкану Владимир Азаров.

Предумишљеност у односу према команданту ВРС наслеђе је последње деценије прошлог века, када су западне земље искључиво у Србима виделе претњу по стабилност на Балкану, говори експерт.

Ради се о томе што су Срби чинили већину у југословенској армији и наставили су да испуњавају свој задатак „неразједињавања страна“. Рат на Балкану имао је међуетнички и међукофесионални карактер, али западне специјалне службе су одабрале модел према којем су Срби представљали највећу опасност, тобоже покушавајући да створе Велику Србију. У ствари Срби су покушали да одбране територијалну независност места где су компактно живели њихови сународници на територији бивших република Југославије.

Етнички и религиозни конфликт довео је до тога да је Босна и Херцеговина постала најспорнија територија балканског рата 90-их, истиче Владимир Азаров. Апотеза босанског конфликта је град Сербреница, где је по подацима Међународног трибунала за бившу Југославију преко 8000 муслимана било убијено учињено од стране србских одреда под руководством генерала Младића.

У Сребреници су се појавили муслимански одреди који су почели да чисте србска села у околини – становнике су стрељали, депортовали... Места у којима су живели Срби око Сребренице су била опустошена. То је, наравно, знало србско руководство, и оно је организовало војну операцију против муслиманске енклаве. Србска команда, као у добра стара витешка времена је предложила: хајде да пошаљемо из града жене и децу. Што је и било учињено. Црвени крст и Црвени полумесец су дали аутобусе. Старци, жене и деца су оптутовали. Остали су само мушкарци, већина је планирала да брани град. Водила се поштена борба међу странама. На крају су Срби добили битку.

По речима Владимира Азарова, аритметика прорачуна жртава у Сребреници не подноси никакву критику, довољно је рећи да је у жртве било записано мал те не више људи него што је живело у граду пре рата, а међу погинуле муслимане су укључили и пре тога убијене Србе. Леш је леш, тешко је одредити његову националност, објашњава Владимир Азаров. Али ствар је била учињена, појавио се феномен Сребренице, у читавом свету разглашеног србског злочина због којег не престаје да се каје србско руководство у Београду. На крају је Ратко Младић изручен Хагу у рангу главног ратног злочинца са Балкана, а бивши командант трупа Босне и Херцеговине Насер Орић чији су борци, као указују историчари, уништили преко 150 србских села и убили више од 3000 Срба, пре неколико година је ослобођен одуком Међународног трибунала.

Више пута сам видео сукобе који су се дешавали у Босни и Херцеговини: како су муслимани, Срби и Хрвати убијали једни друге. Преда мном Срби су ископавали гробове својих предака у Сарајеву и слали тела умрлих рођака у Републику Српску и Србију. Зато што су се плашили да ће ове гробове оскврнити муслимани. Али, нажалост, у свету о томе врло мало знају... Сећам се да су на Ускрс муслимани поклали србско село. У знак одмазде буквално после 9 дана Срби су побили муслиманско које се налазило поред. Зато је сада тешко назвати Ратка Младића ратним злочинцем. То је исто као када би се сада сви генерали Великог Отаџбинског рата назвали злочинцима – они су штитили своју земљу.

По мишљењу нашег саговорника, Хаг прво узима људе, а затим почиње да сакупља податке о њима. Против Ратка Младића, сматра Владимир Азаров, Међународни трибунал сада нема ништа конкретно. Што не укида чињеницу да ће генерал икада напустити шевингенски затвор... – закључује руски политиколог, сарадник војне мисије УН на Балкану 90-их година Владимир Азаров.