Регулисати или не?

О судбини тржишта намирница данас говоре министри пољопривреде „Велике осморке“. Први пут такав сусрет је одлучила да одржи Француска као председник у Г20. Основне теме су нестабилност тржишта, спречавање криза намирница, решавање „конфликта око поврћа“. На државе Г20 отпада више од две трећине обрађиве земље и више од 80 одсто светске производње житарица. Министри треба да одлуче шта им је чинити са нестабилним ценама основних култура, тачније – како да их доведу до минимале.

Париз има свој план деловања. У Јелисејском дворцу сматрају да је за произвођаче боље кад цене расту. Свој задатак влада види у томе да се бори са финансијским шпекулантима на тржиштима прехрамбених намирница.

Г20 мора пре свега да разради дугорочну стратегију. Треба узети у обзир не само економске већ и природне факторе, сматра шеф катедре регионалне економије и економске географије Високе економске школе Алексеј Скопин:

Ситуација са природно-климатским условима у свету постаје све више неодређена. Осим економског чиниоца због којег расту цене намирница – цена горива, на пример – јача и природни, климатски притисак. Прогнозирати род житарица и других култура ће бити све теже у најближим годинама.

Русија већ сада покушава да стабилизује ситуацију на тржишту жита и укида ембарго на извоз од 1. јула. То ће повољно утицати на глобално тржиште. Осим тога, отварање експорта ће помоћи Русији да се врати међу лидере у том сегменту тржишта, сматра експерт Института економије РАН Борис Фрумкин:

Русија је до прошле године била трећи или четврти извозник житарица у свету. Односно, извозила је до 20 милиона тона жита годишње. То је веома много, и Русија је показала да и сада, у новим условима, може да обезбеди такав експорт. Ове године се очекује повратак Русије на светско тржиште као једног од главних извозника. 

Аналитичари, којима се обратио „Глас Русије“, сматрају да се проблем може превазићи ако свака земља ради у два правца: решава унутрашњи проблем и преузима искуство суседа. Ипак, скандал који је избио око поврћа сведочи да се на мишљење партнера не обраћа пажња. Тако нам остаје да се надамо да ће министри пољопривреде дати пример како треба сарађивати.