Колико коштају грчки ризици?

Парламент Грчке пружио је вотум поверења влади премијера Георгиоса Папандреуа. То пружа шансу за одобрење буџета, који предвиђа нове строге мере штедње. Гласање по том питању грчки законодавци ће спровести у уторак, 28. јуна.

Одобравање смањења трошкова и спровођења масовне приватизације у парламенту обавеза је услов ММФ и ЕУ за издвајања нове кредитне транше Грчкој почетком јула. Да подсетимо да пакет помоћи Атини, одобрен прошле године, достиже 110 милијарди евра. Без овог новца Атина неће исплатити чак ни камате за претходне дугове. Ипак за обичне Грке то значи смањење плата, социјалних доприноса и радних места. Грци на то не желе да пристану. У земљи се редовно дешавају масовне акције протеста и штрајкови.

Али и они који треба да осигурају ову помоћ споља, осећају одређене тешкоће. Већ данас је јасно да без помоћи великих приватних банака Европа неће моћи. Није их једноставно заинтересовати, пошто они већ имају на билансу грчке дугове. Према прорачунима Дојче Банке, од 340 милијарди евра грчког дуга око 80-90 милијарди евра држи Европска Централна Банка, 50-60 милијарди банке Грчке и исто толико стране банке, углавном немачке и француске. Остали део дуга поседују глобални фондови и осигуравајуће компаније. И ако ствар стигне до банкротства, грчке банке ће једноставно нестати. Али у страни кредитори ће битно пострадати, пошто ће изгубити право да траже повратак средстава, уложених у облигације.

Како би се извукло из претходних губитака и како се не би допустили нови, у план спасавања Грчке укључиће се европске банке. Питање је под којим условима ће се то десити, истиче старији аналитичар инвестиционе компаније „Цирих Капитал Менаџмент“ Олег Душкин.

Разматрају се две варијанте – принудно учешће приватних инвеститора у реконструкцији грчког дуга или добровољно. ЕУ је склона варијанти да је неопходно позвати банке у добровољном претку. Ради тога могу да се примењују методе стимулисања. Али фактички испада да ће банке бити приморане да се на то одлуче. Пошто другог излаза нема. Други пакет помоћи Грчкој, који ће бит готов до 11. јула, подразумева да ће приватни инвеститори највероватније учествовати у програми помоћи грчкој влади.

Друга релана опасност је у томе што су рејтинг-агенције упозориле: свака варијанта реконструкције дугова Грчке или кашњење исплате камате за кредите биће процењени као банкротство.

Како да се у таквој ситуацији за грчке хартије заинтересују коменцијалне банке, аналитичари не могу да одговоре. Несумњиво је једно- за своје ризике они ће тражити прилично, уверен је директор УК Финам Менаџмент Сергеј Хестанов.

Како би приватне банке учествовале у спасавању Грчке, неопходне су јасне и формално прописане гаранције ЕУ. Врло је проблематично данас добити такве гаранције. Добар показатељ је цена осигурања од банкротства. Ова цена сада износи неколико десетина одсто, што је много више него приход од грчких облигација. То говори о томе да када би Грчка тражила новац на отвореном тржишту, без икаквог освртања на гаранције, то би је коштало много. Знак да приватни инвеститори без формалних гаранција не верују Грчкој као кредитору.

Вероватно ће приватни инвеститори учествовати у спасавању Грчке, мада ће то учешће бити највероватније симболично.