Заједнички пројекат ПРО храмље због неповерења

Два изасланика из Русије покушаће још једном да убеде врхушку САД у предности заједничког система ПРО. Заменик министра иностраних послова Сергеј Рјабков и руски стални представник у НАТО-у Дмитриј Рогозин путују у среду у Вашингтон. Вероватно сваки од учесника преговора зна аргументацију противне стране мал те не напамет. Ипак, сондирање се наставља.

Предлог прихватљив за све стране изнео је на Лисабонском заседању НАТО-а руски председник Дмитриј Медведев. Ујединити војне потенцијале за стварање појаса непробојне антиракетне одбране. Русија са својим пресретачима затвара источни правац. Северни преузимају на себе Немци, западни Французи, а јужни, најопаснији, САД. Идеју су критиковали без разматрања, појаснио је Дмитриј Рогозин. Аргументација: Русија није члан НАТО-а, нема потребног степена поверења прама њој. И уопште, изјавили су Американци, шта са тим имају европљани? Противракетне технологије поседују само САД. И не желе да их деле ни са ким од савезника.

Коментар Дмитрија Рогозина у интервјуу за Глас Русије:

У нашим преговорима са Американцима није све једноставно, зашто што су они озбиљни људи, земља им је велика, добро наоружана. Становника има два пута више него код нас. Треба имати у виду да је то озбиљан партнер. Они делују по принципу: ако сам нешто одлучио, урадићу обавезно.

Ако будемо преговарали са става партнера сигурног у себе, тада ће и други партнер примати нашу аргументацију озбиљније. У противном јачаће се стварање потенцијала који прете Русији, зато што је она врло богата земља. Практично све резерве енергетике налазе се на територији РФ, а становника имамо мало. Многи су већ почели да изјављују да је време да делимо богатство. Ако не будемо имали ништа што може да заштити границе Русије, бићемо лак плен. Проблем није овде у умећу, таленту руских преговарача, већ у оном потенцијалу који треба да стоји иза леђа преговарача. Знате, американци кажу: колт који лежи на стоју врло је добар аргумент на преговорима.

Такав колт Москва има. Али пре него што га изнесе на сто, руска страна ће предлагати нову компромисну варијанту. Добро, европска ПРО може да се прави не заједнички, већ посебно. Потребне су само узајамне гаранције да зоне покрића од ракета неће улазити на туђу територију, наставља Дмитриј Рогозин. Ако и ова варијанта буде одбачена, а претпоставке за то су велике, Русију ће приморанти на асиметрични и неразорни одговор. Од постављања ракетне групације на западним границама, усмерене на европску ПРО, до иступања из споразума о стратешком офанзивном наоружању.

Москва, разуме се, наставиће преговоре са САД, док идеја није одбачена коначно и постоји макар и мала шанса на компромис. До краја 2011. године НАТО планира да донесе одлуку о структури и конфигурацији евроПРО. А у мају 2012. године да утврди план на заседању алијансе у Чикагу. Ако пројекта пожеле да реализују без и против Русије, на узвратну реакцију неће се дуго чекати.