Рига Инжењера Ајзенштајна

Данас у Риги почиње Конференција организација руских сународника, који живе у земљама Балтије. Свој статус града-споменика, који се налази под заштитом УНЕСКО-а, главни град Летоније је умногоме  стекао захваљујући радовима архитекте из Русије Михаила Ајзенштајна. Није свима познато да је зграде, које је УНЕСКО унела у списак споменика светске културе, саградио отац чувеног филмског редитеља Сергеја  Ајзенштајна.

Михаил Ајзенштајн је дошао у Ригу из Санкт-Петербурга, где је одлично завршио Институт цивилних инжењера. Он се преселио у главни град Летоније, која је у то време имала назив Лифландија и била део Руске империје, ради самосталне инжењерско-грађевинске праксе. На рубу два века Рига је почела да се брзо богати и шири. Појавили су се нови квартови, саграђени у помодном у то доба стилу сецесије. Петербуршки инжењер је постао један од доајена тог стила, мада архитектура није била за њега струка, већ хоби. Своју каријеру је Ајзенштајн остварио у другој области – испало је да је он одличан организатор. 7 година после доласка у Ригу он је већ руководио департманом  транспорта Лифландије, а касније постао  статски саветник, што је једнако чину генерала.

Инжењер Ајзенштан се бавио архитектуром ради приватне праксе. Најбоља од својих дела је он створио између 1901. и 1906. године: пет зграда, које се данас сматрају ремек-делима. Све се те зграде налазе у суседним улицама, које су постале архитектонски забран: управо тамо водичи воде стране туристе. Становници Риге сматрају тај кварт једном од знаменитости свог града, - каже писац и уметник Андра Нејбурга.

Мени се иначе допада, што су у Риги сачувани такви квартови, који су споменици из једног доба. У многим европским градовима архитектура је била оштећена 1970-их година, када су тамо биле инвестиције Рига је целовит град. И стари центар, и нови, који је настао почетком 20. века, и кварт Ајзенштајна – то је један од таквих рејона.

За разлику  од савремених обожавалаца стваралаштва Михаила Ајзенштајна, његов син се иронично односио према делатности свог оца, називајућу његов стил бесним. Сергеј Ајзенштајн је завршио исти Институт цивилних инжењера, али се определио за другу делатност – филмског редитеља. Најпознатији његови филмови су Оклопњача Потјомкин, који је признат као један од најбољих филмова свих времена и народа, и Иван Грозни, који је Чарли Чаплин сматрао највећим достигнућем у области историјског филма. Михаил Ајзенштајн није признао совјетско уређење те је умро у емиграцији, у Берлину, 1920. године. Његов син је сазнао за тај тужан догађај тек после  три године.