Обновити систем промета и изнајмљивања филмова – вратити гледаоце

Последњих година се формирала  традиција: обележавајући фестивалима и свечаним премијерама свој професионални празник – Дан руског филма, руски филмски уметници гласно изјављују о својим проблемима. Ту спадају неразумевање гледалаца, одсутност промета, мањак државног финансирања.

Свакако,  главобоља руских филмских уметника је резултат одсутности промета филмова. Експанзија холивудских филмова је појава, карактеристична за читав свет.  Дакле,  укус и интересовање младе генерације грађана Русије формирани су на страним блокбастерима. Међутим, управо млади су основни део филмских гледалаца, те њих, уз ретке изузетке,  сасвим не занимају домаћи филмови. Ту има неколико узрока, - констатује један од водећих руских историчара филмске уметности Кирил Разлогов.

Просечни узраст гледалаца у биоскопима се колеба између 15 и 20 година, а просечни узраст руководилаца кинематографије и критичара  је између 60 и 85, - каже експерт.  Мисао да би ти људи могли да се разумеју и воле једне те исте филмове луда је. Ако желимо да би биоскопи радили као комерцијална предузећа, морамо или да радимо за 13-годишње гледаоце, или да тежимо привлачењу одраслијих гледалаца.

Иначе, осим комерцијалне функције филмска уметност има и много других – ништа мање важних. Како да вратимо заинтересованогст  аудиторијума за домаће филмове? Треба да се почне од образовања, - тврди један од најуспешнијих руских продуцената Сергеј Сељанов. – Например, у Француској гледају домаће филмове у већем обиму, јер тамо се у школама предаје филмска уметност.

Морамо да преузмемо искуство наших страних колега у том смислу, - убеђен је Сергеј Сељанов.

Не одбије ли интересовање према руском ауторском филму његова чудна депресивност? Ту мрачну доминанту, између осталог, високо цене стручњаци на међународним фестивалима: тамо руски артхаус добија бројне награде, - истиче социолог и културолог Данила Дондуреј и  твди да осим гледалаца Канског фестивала или руског Кинотавра те филмове нико неће видети.

У Руској филмској средини за сада нема јединства у вези са представом о државној подршци филмске индустрије: да ли да се крене путем, који су прокрчиле Шпанија, Француска, Немачка, где је уведен принцип квотирања, односно, ограничења броја страних филмова у промету. Или да се искористи механизам, који успешно примеује низ других земаља – одбијање од промета страних филмова ради финансирања домаћег филмског производа.

За сада, признају руски филмски уметници, они се у својој отаџбини осећају као на окупираној територији, те сањају да извојевају од холивудског производа бар једну трећину домаћег тржишта у промету филмова.