Наркоопасност на балкански начин

У Европи може да се појави Балкански антитерористички комитет. Његов главни задатак је борба против транзита наркотика преко Косова. Идеју да се формира таква структура предложила је Русија. Према тој иницијативи са интересовањем су се понели  Србија, Албанија, Македонија и Црна Гора.

Косовска енклава већ неколико година главни је транзитни наркоцентар у Европи. Експерти Европола појашњавају: у покрајини се сусрећу два глобална пута наркотика чији су крајњи циљ земље ЕУ. Један пут је кокаински, он иде из Латинске Америке преко Африке, други је хероински и он иде из Авганистана преко Турске. Са Косова рога, као из распршивача, у огромној количини шири се по читавој ЕУ.

Према подацима стручњака, у покрајини је око 15 наркокартела. Они активно користе албанске дијаспоре у Европи као својеврсну мрежу за дистрибуцију, данас је у пољу њихове делатности скоро читав Стари Свет. Косовско-албанске групације контролишу до 70% промета у Велику Британију и друге државе региона. Без обзира на то што ЕУ пружа озбиљну финансијску подшку косовској политици, она није у стању да изађе са тим проблемом на крај. Русија предлаже да се претњи супротстави заједничким снагама, говори шеф Федералне службе РФ за контролу промета наркотика Виктор Иванов.

Форма консолидације наших снага је формирање Балканске антинаркотичке петорке, где би ушле 4 земље Балканског полуострва — Албанија, Македонија, Црна Гора и Србија, као и Русија. Такав квинтет би могао да осигура озбиљну размену опертивних информација. Русија има добре изворе информација преко наших авганистанских партнера, преко партнера САД, који су осетно присутни у Авганистану. То би омогућило да се изводе озбиљне полицијске операције.

Испоручилац наркотика глобалних размера је Авганистан. Производња достиже невероватне размере: данас се у овој централноазијској земљи производи два пута више хероина него пре 10 година у читавом свету. Отуда наркотици одлазе у два правца: у Русију такозваном северном маршрутом и у Европу балканском. При чему један део ”европских” наркотика стиже у Русију.

Русија и Европа главне су жртве и потрошачи авганистанског хероина, куда, по прорачунима УН, сваке године стиже преко 150 тона овог наркотика. При чему преко косовског пункта пролази око 50 тона. Висина профита од транзита износи 3 милијарди евра годишње, а то је два пута више од буџета републике.

Својеврсни штит за Европу постала је Србија. А Косово, које су признале многе европске државе, постало је велики наркотички проблем. Међу учесницима будућег квинтета две земље не признају независност покрајине: Србија и Русија. Али то не смета Београду да поседује добре изворе информација. Прилично података има и Албанија, што пружа могућност да се добије прилично потпуна слика о балканском промету наркотика. По мишљењу Виктора Иванова, без затарања транспортног коридора на Балкану, не може се говорити о стабљену и ликвидацији авганистанске производње наркотика, што и остаје коначни циљ ове борбе.