Руски грађани забринути дешавањима у Либији

Авионски напади НАТО снага, грађански рат у Либији крах њеног државног уређења у руском друштву се прима фактички као погибија саме државе. Тако према редовним анкетирањима јавног мњења, авионске нападе на Либију осуђује 80% руских грађана.

Мишљење социолога Бориса Кагарлицког.

То што је већина руских грађана осудила бомбардовања НАТО-а у Либији сасвим је природно. У Русији, у принципу, крајње негативно се односе према НАТО-у. И то одговара светској тенденцији.

После почетка војне операције НАТО-а у Либији, догађаји у тој земљи су једозначно почели да се пореде у Русији са бомбардовањима Југославије, Ирака, са догађајима у Авганистану. На руским интернет-блоговима ту операцију називају савременим варварством и бандитским обрачуном у стилу Двиљег Запада. Руски грађани су против употребе војне силе, а мешање Запада у ствари Либије сматрају неприкривеном агресијом.

У редовима Прелазног националног савета, који је назвао себе јединим легитимним органом власти, влада раскол, и тешо да је то онај орган који може да стабилизује ситуацију у земљи, да успостави нормалан живот. Напротив, по мишљењу руских политиколога, грађански рат у Либији ће се наставити и земља још дуго неће видети ни мира, ни стабилности, ни нормалног руководства.

Од самог почетка агресије земље антигадафијевске коалиције нису криле своје циљеве — либијска нафта, њене природне резерве, подела сфера утицаја у тој земљи. При чему заобилазећи УН. Коалиција се односи према Либији као према вредном трофеју. Већ се чују тезе о томе да управо непосредни учесници бомбардовања треба да деле плен. Зато УН нису ауторитет. Ова изјава чула се ових дана у контексту предстојеће међународне конференције Пријатеља Либије која треба да буде одржана у Паризу. Русија није добила позив на њу, изјавило је МИП, подвукавши при томе принципијални став Москве: то је квазиструктура, централна улога је на УН и њеном СБ.

Русија није учествовала у војној оперцији, као што у њој нису учествовале Кина, Немачка, ЈАР и Бразил. Али није остала по страни: вето на резолуцију 1973 није ставила и касније се придружила санкцијама против Либије. Зато покушај да се Русија и друге поменуте државе истисну из дискусије о будћности Либије делују кратковидо. Мада се такви покушаји од стране НАТО-а стално предузимају, говори експерт Руског института за стратешка истраживања Аџар Куртов.

У документима које је усвојио НАТО у последње две године очигледно су означене претензије алијансе да замени УН. Победивши Гадафија, мада је о коначној победи рано говорити, НАТО покушава и да ужива плодове победе, не остврћући се на друге државе, на СБ УН, чији стални члан је како Русија, тако и Кина. Сматрам да је узрок што Русија није позвана у Париз управо у томе.

Ево зашто Москва упозорава све стране: послератна обнова Либије треба да се врши искључиво под окриљем СБ УН.