Трећина бирача Летоније гласала за слогу

Ванредни парламентарни избори у Летонији завршени су победом удружења „Центар за слогу“, које се залаже за права становника у земљи који говоре на руском. Скоро трећина бирача дала је своје гласове овом политичком покрету, чији је неформални лидер актуелни градоначелник Риге Нил Ушаков.
 

„Центар за слогу“ по завршетку гласања има највећу фракцију у сеиму – 31 од 100 посланичких места – и формално може претендовати на учествовање у влади. Међутим, политичка стварност у Летонији је таква да ће следбеници Ушакова највероватније остати у опозицији. Основу владине коалиције могу сачинити десничарске партије, које су заузеле друго и треће место на изборима. То су „Партија реформи“ бившег председника Валдиса Затлерса, која је освојила нешто преко 20 процената гласова и блок „Јединство“, на чијем челу је садашњи премијер-министар Валдис Домробскис. Њему је предност дало 18 процената бирача. Ипак, успех „руске“ партије је очигледан. И постаје јасно – у Летонији се ствара нова политичка слика. Све више становника у земљи се залаже за прагматичну политику, која се заснива на дијалогу две националне заједнице – Руса и летонаца. Једна од главних девиза „Центра за слогу“ јесте позив да се оставе спорови о историји земље и да се сарађује ради њене будућности.

Управо овде треба тражити разлоге за то што ће десничари и националисти, који су такође заступљени у парламенту, покушати да спрече улазак „руске“ странке у владину коалицију. Њима је превише важно да у друштву подрже илузију раскола у односу на наводну совјетску окупацију Летоније. „Центар за слогу“ не признаје ову чињеницу пошто је за већи део становништва који говори руски, како сматра политиколог Алексеј Макаркин, овакав приступ неприхватљив психолошки и политички. Јер, ако се призна да је окупација постојала, то означава сагласност с дискриминационим мерама према онима који немају летонско држављанство, од којих су већина представници становништва које говори руски. Међутим, уочи избора лидер „руске“ партије Нил Ушаков је унеколико променио своју реторику. Говорећи пред дипломатама он је послератни период историје Летоније назвао совјетском окупацијом, али је истакао да међу становницима Летоније који говоре руски нема окупатора. Многи од оних којима је руски матерњи језик су негативно примили овај поступак Нила Ушакова. Ево мишљења политичара, члана странке „За права човека с јединственом Летонијом“ Мирослава Митрофанова.

Признавање окупације је у суштини признавање колективне кривице и одговорности Руса, који живе у Летонији за све оне невоље и несреће, реалне или измишљене, које је доживео летонски народ. Притом је у стварности већина људи ипак живела за време совјетске власти и сећају се како се све одвијало последњих деценија. Наравно, било је проблема у друштву. Међутим, Летонија је била узорна совјетска републике. Притом су на великом броју важних дужности у републици били Летонци. Многи од њих су касније постали политичари независне Летоније и сад редовно покрећу питање окупације захтевајући да обични руски становници у земљи осећају некакву кривицу за дела совјетске власти.

Одмах након обнародовања прелиминарних резултата избора актуелни председник Летоније је хитно позван у САД. То није чудно, сматра стручњак Института за земље ЗНД Михаил Александров. Први пут у страни која се нашла у сфери утицаја САД, Запада и Европске уније расту супротна расположења – за побољшавање односа с Русијом, за обнављање потпуних веза с ЗНД. Ова тенденција је врло опасна за САД, сматра стручњак.

Што се тиче унутрашње политичке ситуације у Летонији аналитичари сматрају да је савез „Центра за слогу“ с десничарима практично немогућ. Као главни услов за овакву сарадњу „Партија реформи“ Залтерса прогласила је признавање чињенице окупације Летоније. Дакле, десничари могу да се уједине само с националистима. А таква коалиција у сеиму ће бити нестабилна. То ће довести само до јачања раскола у друштву. И Летонија ће врло тешко моћи да објасни преосталом свету зашто „Центар за слогу“, странка која је победила на изборима, остаје у опозицији. Остаје само да се нагађа чиме ће се завршити завера десничара.