Одвајање Паданије од Италије: пропагандни маневар или реална претња?

По легенди, један од великих ујединитеља Италије Ђузепе Гарибалди је једном приликом рекао: „Италију смо створили, сад треба да стварамо Италијана.“ Све тече, све се мења и данас, у години 150-годишњице уједињења Италије лидер партије „Лига Севера“ Умберто Боси предлаже стварање Паданије, назависне од Италије. У недељу је ова странка, која улази у владајућу коалицију на митингу у Венецији захтевала спровођење референдума за одвајање од Италије. Потпредседник Института за међународну политику IPALMO Дарио Риволта ове изјаве сматра политичким маневром: „Не верујем да нешто може да се деси. Биће изјава у повишеним тоновима, биће партијаца, који вичу гласније од других, биће упечатљивијих парола, али у стварности ће права последица ових декларација бити то да ће Лига остати веран члан коалиције и наставити да подржава Берлусконијеву владу“.

Већ одавно Боси митологизује значај одвајања од Италије. Он је саградио партију „Лига севера“ управо око захтева за одвајањем региона и затим се концентрисао на федерализам као облик децентрализације власти, који пре свега иде у прилог локалним структурама. Сад у партији влада озбиљна напетост. Већи део електората „Лиге“ (посебно активисти странке) нису превише одушевљени због тога што партија остаје савезник Берлусконијеве коалиције. И унутар „Лиге“ је настао читав низ токова који захтевају промене њене политичке линије. Зато се Боси и вратио некадашњој главној девизи, која је ујединила све чланове партије. Поступајући на овај начин Боси минимализује или одлаже ризике унутрашњег конфликта у партији. Рећи ћемо да он на дуже време одлаже потребу разабирања с незадовољнима, што ће неизбежно изазвати љутњу многих чланова „Лиге“.

Сви ови демарши нису нови. Одвајање Паданије од Италије било је главна идеја странке „Лига Севера“, која је основана 1980. године. Тада је њен лидер Умберто Боси објавио потребу за федерализацијом Италије с јачањем предности у корист северних области. 90-их година „Лига Севера“ је поставила питање о одвајању дела региона са становништвом око 30 милиона људи и објављивањем независне Паданије с престоницом у Милану. Реформе „Лиге“ треба да претворе Италију у федеративну државу, при чему би  питања здравства, образовања, безбедности и делимично опорезивања на лицу места била предата у надлештво региона. Друга омиљена теза „Лиге“ сад је посебно актуелна – пооштравање имиграционих закона, принудно протеривање имиграната. Али, ако се апстрахују тактички аргументи лидера „Лиге“ какве су реалне политичке перспективе одвајања Паданије од Италије? Изјаве Умберта Босија звуче претећи, али практично не могу бити оваплоћене, - сматра Дарио Риволта.

Данас је захтевање референдума с тачке гледишта законитости лишено смисла, пошто италијански закон не дозвољава да се спроведе референдум о подели земље – то једноставно није предвиђено. Једини законити с тачке гледишта италијанског законодавства јесу референдуми који укидају постојеће законе. Захтевати обављање референдума је више пропагандни маневар него политички императив. Ипак, јасно је да сличне декларације не могу имати политичке последице. Истина, не мислим да ће оне утицати на владу или Берлусконијеву партију, зато што су сви свесни: Босијеве декларације су само инструмент. А опозиција може да их искористи како би покушала да оптужи „Лигу“ за покушај да разједини земљу (…).

И то у ситуацији кад Италија озбиљно пати услед светске економске кризе и кад се не зна како ће се догађаји даље развијати. И ма како да се лидер „Лиге Севера“ поноси тиме што је његова партија „спасавала“ Италијане од неизбежног повећања година за одлазак у пензију за жене, Дарио Риволта подсећа да је „до повећања ипак дошло. И „Лига Севера“ је гласала за то.“ Тако да се испоставља да је Паданија – за Паданију, а сви путеви воде у Рим.