Еврозона има местимично нестабилне ослонце

Европска комисија се напокон „пробудила из зимског сна и испољила је иницијативу“. Комплимент припада представнику за економију фракције немачке СДПГ у Европском парламенту Уду Булману (Udo Bullmann). Упућен је шефу поменутог надлештва Жозеу Мануелу Барозуу, који је поднео на одобрење парламентарни пакет нацрта закона за стабилизацију евра и увођење пореза на финансијске операције. Тему разматра аналитичар Сергеј Гук, позвани стручњак је члан Националног банкарског савета посланик Државне думе Павел МЕДВЕДЕВ.

Већ је одавно сазрео захтев да се пооштри пракса примене казнених мера против земаља које прекрше Пакт о стабилности. Прекорачење дозвољеног нивоа од три процента буџетског дефицита од сада ће повлачити за собом санкције у полуаутоматском режиму. Прво ће хронични „трошаџија“ морати да уплати залог од 0,2 процента БДП. Ако се не поправи, наведена сума се претвара у казну чији износ ће се аутоматски повећати до 0,5 одсто БДП. Од сада ће дужника моћи да спаси само савет министара ЕУ уз две трећине гласова „за“. У ранијем случају било је потребно најмање пола заступника да би прекршилац могао да избегне казну. Зато су ове санкције и остајале на папиру. Узгред речено, слично пооштравање је предвиђено против држава, чији је укупни дуг већи од 60 процената БДП.

Подједнака прашина диже се и око давнашње идеје о опорезивању финансијских послова. Оно што засад не успевају да реализују земље „двадесеторке“ намеравају да остваре на засебном архипелагу ЕУ. Учесници у берзанским операцијама с хартијама од вредности мораће да деле приходе с државном благајном. Нема значаја то где се налази један од партнера у послу, власти желе да задрже свој проценат у сваком случају.

У говору Барозуа, који је посланицима представио своје чедо, чуле су се чак необичне ноте у духу класне теорије раслојавања капиталистичког друштва. Цитат: „Ако наши сељаци, наши радници и све области економије дају свој допринос друштву, и финансијски сектор треба да да одговарајући допринос“ (крај цитата). Председник Европске комисије је подсетио: у периоду тешке кризе финансијске институције ЕУ су добиле државну подршку у укупном износу од 4,6 трилиона евро. Тако да су сад оне на реду.  Захтев је праведан. Али да нема можда много подводног камења на путу за његову реализацију? Мишљење члана Националног банкарског савета Павла Медведева:

„Није јасно шта они хоће. Ако желе просто да опорезују све финансијске послове, самим тим ће успорити финансијски обрт. Ја бих поздравио опорезивање сумњивих, ризичних финансијских послова. На пример, у производним финансијским инструментима. И то вишим, компликованијим, вишеспратнијим (порезом). Међутим, опорезовати апсолутно све порезе то значи просто успорити обрт. Ствари ионако лоше иду. Шта је то економија која се споро развија? То значи да се она споро окреће. Да ли је треба још више успорити? Искрено речено, не схватам која је њихова идеја“.

Представник британског министарства финансија је у интервјуу за Би-Би-Си умирио учеснике на берзи: нема разлога за страх од новитета, у крајњем случају Лондон ће употребити вето. Британија није усамљена: с њом су солидарне Шведска и Холандија. Оне сматрају да овакав закон има смисла само у случају да порез буде уведен свуда у свету. У супротном случају ће се финансијски играчи просто преселити на друге берзанске полигоне. А Енглеској од ових послова сваке године у казну капне преко десет процената укупног годишњег буџетског прилива. Ко ће се у здравом разуму одрећи таквог новца? Постоји још једна препрека: Барозу је посегао на део будућих прихода од пореза. Међутим, земље ЕУ сложно не желе да пеку зеца за којег ни ражањ није спреман.

На седнице Европског парламента стално пада сенка: сви с бојазнима очекују одлуку бундестага о новом стабилизационом механизму Еврозоне. Проблем је, као што најчешће бива, један: финансијски. У случају одобрења допринос Немачке новом стабилизационом фонду се повећава до четврт трилиона евра док је цео њен буџет мањи од 300 милијарди. Човек и нехотице мора да се замисли.

Нове законе које је усвојио Европски парламент мора да одобри савет министара ЕУ и треба да ступе на снагу до почетка 2012. године. У случају да буду одобрени, разуме се. Међутим, чак и тада се прекршиоцима Пакта стабилности даје благи прелазни рок до 2015. године, како би могли да исправе своје грешке. У ЕУ и запрежу и путују лагано.