Карл Маркс: Горки хлеб аутора „Капитала“

„Ниједан човек није више утицао на свет него Карл Маркс у ХХ веку,“ тешко је оспоравати ову тврдњу. Творац научног социјализма и један од највећих економиста у историји био је врло непрактичан у приватном животу.

Уписавши се након завршетка гимназије на правни факултет Бонског универзитета будући аутор „Капитала“ је водио прилично разуздан студентски живот. У Бону је млади Маркс ступио у удружење Трирана, својеврсни клуб свагдашњих посетилаца крчми (Landsmannschaft der Treveraner) и чак је неко време био један од његових председника.

Чинило се да су младог студента много више занимали пиће и весели живот него учење права. Марксов отац је сина морао да пребаци на озбиљнији Берлински универзитет. Маркс је одрастао и опростио се од разузданих навика.

Карл Маркс је одбранио докторат и оженио се Жени фон Весфален, преселио се у Париз где је 1844. године започело његово блиско пријатељство с Фридрихом Енгелсом, с којим је 1848. године заједнички објавио „Манифест Комунистичке партије“.

Карл Маркс, који је био протеран из Немачке са својом породицом је прво отишао у Париз, али је ускоро протеран и одатле. На крају се Маркс са својом родбином преселио у Лондон где је живео до смрти и написао своја главна економска дела, укључујући и „Капитал“.

Прве године емигрантског живота у Лондону и биле су обележене дубоким и хроничним сиромаштвом. Марксова породица је живела искључиво захваљујући сталној Енгелсовој финансијској подршци и од случајних прихода писања новинских чланака.

1856. године Маркс је писао Енгелсу: „Жена ми је болесна, моја мала Жени је болесна… Не могу да позовем лекара, јер немам новца за лечење. Осам дана сам хранио породицу хлебом и кромпиром – а данас је под знаком питања да ли ћу и то моћи да набавим. Разуме се, у садашњим климатским условима ова дијета не би била корисна.“

Троје деце у породици Карла и Жени Маркс је умрло и успели су да одгаје само три кћерке. Маркс је стално дуговао пекару, месару и бакалину. Једном је у Марксов стан дошао страшни пекар који је хтео да добије свој новац. Врата му је отворио 4-годишњи Марксов син Едгар, којег су код куће звали Муш. Кад је угледао корпу с погачицама код пекара малишан је зграбио неколико комада и с повиком: „Отац није код куће!“ отрчао је уз степенице. Пекару је преостало само да слегне раменима и да оде – тако се у Марксовој породици која није имала ни пенија, нашао хлеб. Авај, због лоше исхране мали Муш је тешко боловао и умро је са 8 година.

Парадоксално, али велики економиста Маркс не само да није имао потребна средства за живот, већ није умео да распореди новац кад би се он појави.

Обично би одмах после доручка Маркс попушио цигару и на цео дан одлазио у читаоницу Британског музеја. Кући се враћао тек предвече. За ручком се окупљала цела породица.

Иако је Маркс патио од болести јетре није поштовао прописану строгу дијету, волео је љуту храну, туршију, димљену рибу, шунку, маринирано поврће и зачине.

1865. године Карл Маркс је у лексикону своје кћерке Жени на питање „Ваше омиљено јело“ написао – риба. Марксу није било страно ни да попије црно вино или рајнвајн – у сваком случају, није био пуритански трезвењак.

У току последње две деценије Марксова материјална ситуација се знатно побољшала – пре свега захваљујући помоћи Фридриха Енгелса. Маријана Комин, која се упознала с Марксом у Лондону почетком 1880-их година сећала се како је недељом у Марксовој породици био званични дан за пријем, кад је свако могао да дође у кућу. Маркс је обично силазио код гостију за време обеда, који је био сервиран у трпезарији, која се налазила на доњем спрату. Притом се чинило да је трпеза трајала целу недељу. Маркс је судећи по сведочанствима савременика, имао изванредан апетит и са задовољством се наслађивао храном. Кувала је и то је изванредно кувала верна домаћица Јелена Демут (после Марксове смрти она је почела да води Енгелсово домаћинство).

Међутим, и поред побољшања материјалне ситуације Марксово здравље се и даље погоршавало.

Радећи дуго година на свом главном делу „Капитал“ Маркс се прекомерно замара. Превише рада и неправилан однос према храни – све је то утицало на његово здравље.

Он је почео пажљивије да се односи према својој исхрани и начину живота. Међутим, смрт жене и кћерке је задала снажан ударац Марксу – он је легао у постељу, морао је да узима млеко које је мрзео, пошто му је чврста храна причињавала бол. 14. марта 1883. године Маркс се осећао боље, са задовољством је попио мало вина, млека и појео је чорбу. Међутим, испоставило се да је побољшање варљиво. Карл Маркс је преминуо неколико сати касније.