Наредни циљ – интеграција у Евроазијски савез

Премијер руске владе Владимир Путин изјавио је да се ради на новом интеграционом пројекту – Јединственом Евроазијском економском простору. У свом чланку објављеном у листу Известија, премијер размишља о будућности која очекује Русију, Белорусију и Казахстан, када започне да делује јединствени економски простор Царинског савеза. Ми предлажемо модел снажног наднационалног обједињавања, које може да постане један од полова савременог света и при томе да игра улогу ефикасне везе између Европе и динамичног Азијско-Тихоокеанског региона. Између осталог то значи да на бази Царинског савеза (Русија, Белорусија, Казахстан) и Јединственог економског простора (ЈЕП), који обједињује ове земље и почеће да делује од 1. јануара 2012. године, треба прећи на тешњу координацију економске и валутне политике, формирати прави економски савез.

О неопходности формирања такве уније премијер је изјавио пре неколико месеци на Пословном Царинском форуму, који су организовале Русија, Белорусија и Казахстан. Тада је он изразио наду да ће декларација о формирању Евроазијског савеза бити потписана 2012. године,а да ће интеграциони пројекат профункционисати годину дана касније. И да ће постати нова степеница на путу ка глобалној интеграцији. Циљ је вредан и у новим економским условима у којима се нашао савремени свет, неопходан је, каже директор за међународне пројекте Института за националну стратегију Јуриј Солозобов.

То је врло вредан циљ – створити моћну интеграциону унију између два економска супергиганта 21. века, између ЕУ и Кине која је у успону. Русија, као и друге земље ЗНД, налази се пред одлучујућим геополитичким избором. Или ће ове државе бити разједињене и придружене једним делом Европи, другим Кини – и то придруживње се неће вршити на најудобнији начин. Или је алтернатива једна – стварање моћног геоекономског центра силе, таквог какав је сада Царински савез, из кјојег се у потпуности развија ЈЕП. То се трансформише у Евроазијски економски савез држава, а једина форма интеграције ће постати политички савез. Зато се у чланку говори о стварању Евроазијског савеза држава као политичке формације. И управо на такав сличан начин некада се формирала садашња Европска унија, без нарушавања националног суверенитета, економске самосталности. Без нарушавања достојанства појединих држава ствараће се и Евроазијски савез.

Премијер у свом чланку пише да већ ускоро грађани Јединственог економског простора, у којем ће бити укинуте мибрационе, пограничне и остале баријере, моћи ће без сваких ограничења да бирају место где ће живети, стицати образовање и радити тамо где им се свиђа. Бизнисмени такође добијају право слободно да бирају у којој земљи ће водити послове – у Русији, Белорусији или Казахстану. Коначно се ствара колосално тржиште – преко 165 милиона потрошача – са унифицираним законодавством, слободним кретањем капитала. Склоп природних ресурса, капитала, јаког људског потенцијала омогућиће Евроазијском савезу да буде конкурентан у индустријској и технолошкој трци, у такмичењу за инвеститоре, за отварање нових радних места и напредних производњи. И упоредо са другим кључним факторима и регионалним стурктурама, таквим као што је ЕУ, САД, Кина, АТЕС, осигуравати стабилност глобалног развоја, пише Владимир Путин.

Западни аналитичари су већ стигли да назову чланак премијера повратком ка Совјетском Савезу, ипак сам аутор говори о томе да нема речи о обнови или копирању СССР. Али у перспективи таква унија – Евроазијски савез – пружиће шансу да се врати унутрашње тржиште и руско, и казахстанско, и белоруско, са тесним међусобним везама у доба СССР, додаје потпредседник Центра геополиитичких технологија Сергеј Михејев.

Распадом СССР један од највећих губитака који се десио био је губитак унутрашњег тржишта. Оно је у потпуности препуштено страним произвођачима. Ми хранимо радну снагу и бизнис других земаља које увозе овамо своју продукцију, а сопствена производња пада. Могућности да вратимо себи своје сопствено тржиште, своја радна места, поризводне капацитете, научно-техничку базу – то и јесте главни циљ свих тих удруживања. Иначе нам је припремљена улога прилепка.

Евроазијски савез помићи ће да се брже и са јачим позицијама интегрише у Европу. Истовремено вршиће се и постепено проширење круга учесника Царинског савеза и ЈЕП на рачун пуноправног укључивања у рад Киргизије и Таџикистана, изјављује премијер у свом чланку. При томе премијер сматра заблудом мишљење о томе да ће улазак у нову унију кочити сарадњу земаља учесница са ЕУ. Ево мишљења заменика директора Института за ЗНД Владимира Жарихина:

Премијер између осталог одговара оним представницима, у првом реду Украјине, који супротстављају Царински савез европском избору. Он каже да Царински савез и јесте најкраћи пут ка европском избору. И у том смислу његов став се аргументује озбиљним догађајима, који се дешавају у економији околног света.

Владимир Путин је убеђен да је стварање Евроазијског савеза, ефикасна интеграција, онај пут који ће омогућити његови учесницима да заузму достојно место у сложеном свету 21. века. Само заједно наше земље могу да уђу међу лидере глобалног раста и цивилизованог прогреса, да постигну успех и процват –закључује премијер.