Грчку ће спасити – и шта даље?
Министри финансија зоне евра послали су Грчку у чекаоницу до краја октобра. Да ли ће јој издвојити наредну траншу од 8 милијарди или не, зависиће од пресуде „тројке“. Поштоање договора за самањење државног дуга од стране Атине сада проверавају представници ММФ, зоне евра и ЕЦБ. Али мало ко сумња у то да ће Грци добити свој кредит. Питање је фактички предодређено. Врхушка зоне евра нема велики избор: или новац, или банкротство Грчке. Последњу варијанту нико од европских лидера не допушта чак ни хипотетички. Превише би велик био ризик појаве ефекта домина. Ради се о другом. Да ли је рационално лечити дужничку болест уз помоћ нових дугова? Тему разматра аналитичар Сергеј Гук и експерт, немачки професор доктор Арно Клене.
Иза нервозе коју рађа дужничка криза, не само Грчка, ЕУ мало обраћа пажњу на друге тамне облаке. У анализи коњуктуре коју је управо припремио Маркит Груп, лондонска компанија глобалних финансијских информација, даје се неутешни закључак. Зона евра директно срља у рецесију. О чему сведочи општи пад производње. И раст инфлације. Мишљење професора доктора Арна Кленеа.
Грчка сама по себи и по својим размерама не представља велики проблем. Њен државни дуг, наравно, оптерећујући је. Али и задруженост других земаља зоне евра по размерама много већих. Прави проблем стварају велике државе попут Италије, Шпаније, Португалије са њиховим огромним дуговима. Пример Грчке, потреси које је изазвала, могу да се прошире на друге земље.
Али треба видети да се јавне дискуције на ову тему, дебате политичара, не воде довољно поштено. Или државни дуг значи, са друге стране, нагомилавање великих вредности, нагомилавање прихода који отичу не зна се куда. То значи: прави проблем зоне евра у њеној политици и политици у другим регионима јесте држати под контролом финансијска тржишта. Сваки државни дуг увећава приходе од камата. За то су наравно заинтересоване банке и финансијски фондови. И у том погледу испада зачарани дуг. Дугови расту, камате за њих такође. И политичари тренутно очигледно нису у стању да прекину тај круг. Потребна је друга контрола и други прилаз финансијским тржиштима.
Познати валутни шпекулант Џорџ Сорођ предвидео је ових дана глобалну економску депресију. Мада очигледних знакова катастрофе нема. Не крију ли се иза таквих прогноза сопствени интереси – провоцирави панику на берзи и уловити рибу у мутном?
Професор Арно Клене:
Односим се крајње неповерљиво према сличним прогнозама. Никада не знаш каквим интересима су оне изазване. Не може да буде тако да ће економски развој кренути надоле истовремено у читавом свету. Земље у развоју се и даље развијају узлазном линијом. И глобално не видим тенденције које воде ка депресији или економском паду.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/tjuel/cc-by/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Нико од одговорних за напад на школу у Старобељску неће бити помилован, саопштило је руско Министарство спољних послова...
Извештај долази у тренутку све већих америчких ратних трошкова, исцрпљених залиха ракета и неспремности савезника да се укључе....
Џон Ретклиф је, како се наводи, рекао да амерички председник очекује „темељне промене“ од Хаване....
Остале новости из рубрике »















