Гејевима у Београду нису дали

Укидање геј-параде („Параде поноса“) у Београду постало је догађај европских размера. Савет Европе је већ захтевао објашњење од председника земље Бориса Тадића. Подсетићемо да је 2. октобра министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић забранио геј-параду позвавши се на то да полиција није у стању да осигура безбедност учесника манифестације. Очигледно, у сећању је још увек свеж прошлогодишњи покушај спровођења сличне манифестације кад је у немирима на београдским улицама настрадало преко 140 људи, а самом граду је нанета озбиљна материјална штета.

Судећи по реакцији Европе провођењу времена у спаваћој соби све чешће покушавају да придају политички потекст, а шетња ЛГБТ друштва (Друштва лезбејки, гејева, бисексуалаца и трансгендера) постаје обавезан услов за земље које желе да ступе у ЕУ.

Узмимо, на пример, Црну Гору: црногорска војна лица прете штрајком због непоштовања њихових права, излазе на акције протеста студенти због „веза“ на факултетима, које цветају, пензија и помоћи за сиромашне породице које су на десетине пута мање од плата чланова парламента. Очигледно је да Подгорица има прилично много унутрашњих проблема на путу за ЕУ. Функционери Европске уније по ко зна који пут понављају дежурне фразе о „владавини закона“ и потреби за борбу против корупције. Међутим, најјсадржајнији и најемоционалнији њихови захтеви постају кад се поведе реч о геј-паради.

Члан Европског парламента Јелко Кацин у складу с тим изјављује: у Црној Гори шетњу треба обавити „што је могуће брже“. „Хармонизација закона, али и усвајање и промоција свијести о правима ЛГБТ особа у Црној Гори са оном у ЕУ је услов за почетак почетка приступних преговора и црногорска Влада то зна". По мишљењу Кацина црногорско друштво је прилично конзервативно. И поштено говорећи, из његових уста то звучи као оптужба за непросвећену неукост. Логику Брисела руски публициста Николај Храмов објашњава на следећи начин:

Момци, ви желите да ступите у заједницу земаља у којима су прихваћене одређене норме понашања. Нема проблема – само поштујте наша правила, онда сте добро дошли. Ако имате намеру да вечерате у клубу где постоји одређени дрес-код, у који треба дођи у сакоу и с краватом, биће чудно ако будете инсистирали на томе да вас вратар пусти унутра без обзира на то што на себи имате тренерку.

 Питање одржавања геј-парада је пре свега политичко, од почетка до краја, зато што се не ради о томе да се људи толерантно односе управо према гејевима и лезбејкама, већ о томе да сви грађани у истој мери морају уживати право на слободу и на мирно окупљање и изражавање свог мишљења.

Ово демократско право је тешко оспорити. Али зашто, на пример, не покушају да спроведу такву акцију на Косову, да виде реакцију локалног, пре свега муслиманског становништва. Јер, и косову пророкују европску будућност. А ако смо већ почели да говоримо о правима човека на слободу окупљања, зашто ни ЕУ, ни НАТО не журе да коментаришу то што је војска KFOR пуцала у Србе који су протестовали на северу покрајине. Подсетићемо да је у овом инциденту, који се десио крајем септембра, 6 мирних грађана задобило прострелне ране.

Притом Брисел не заборавља на Београд кад је реч о сексуалним мањинама. Шефу МУП и вице-премијеру Србије Ивици Дачићу телефонирао је неко од угледних европских чиновника и буквално је инсистирао на одржавању геј-параде „по сваку цену“. Сам Дачић је ово испричао у интервјуу за српске медије: „Верујте ми да сам у први мах помислио да ме зову због Косова, кад они зову због Параде.“ „Сви морају да схвате да су параде и разни молитвени маршеви унутрашњи проблем Србије, - истиче Дачић, који је убеђен да из ЕУ уцењују Београд свиме што им падне на памет.“

Узгред, у Србији раде геј-удружења, медији радо објављују њихова саопштења, а у неким школским уџбеницима је већ прописано да породица нису обавезно мушкарац и жена. Међутим, чак и поред свега тога, укидање параде може скупо коштати Београд. „Српске власти су показале запањујући кукавичлук. Њихова дејства треба да служе као упозорење онима који се залажу за убрзање процеса уласка Србије у ЕУ“. ( This should serve as a warning against speeding up the accession of Serbia to the EU)  - пише у свом блогу шведски друштвени радник Петерис Тимофејевс (Péteris Timofejevs Henriksson), који је некада радио у Европској комисији у Бриселу. Он није једини који дејства Београда оцењује на сличан начин.

Понекад се чак стиче утисак да за улазак Србије и ЕУ није потребна предаја ратних "злочинаца" и одрицање од Косова, потребан је коренит прелом у мишљењу друштва. И улогу модела за њега више неће имати, рецимо, балканска „супербака“ Милосава Стевановић, која има 8 деце, 34 унука и 46 праунука. Шта се може понудити у својству алтернативе? Можда они принципи који су већ довели до системске кризе у Европи, одрицању од хришћански вредности, које су некад биле написане у нацрту Европског устава, краха концепције мултикултурализма са свим последицама које из тога проистичу.