Светиња долази у Русију

 Отац Пантелејмон је одлучио да у Русију, у којој никад раније није био, понесе најбољи ватопедски мед како би почастио многобројне вернике. И зато је у свануће пошао да обиђе кошнице, познате далеко ван граница Свете горе.
„Дођите, не бојте се. Кад доносимо пчеле с копна оне су врло агресивне. Али овде благодат силази чак и на њих. Пчеле постају кротке и не уједају. Видите,“ показује монах Пантелејмон из Ватопедског манастира на светој Атонској гори.

„Кад се светиња износи из манастира тај догађај увек прате многа чуда. Очекујемо их и овог пута. Велики благослов ће бити доношење Појаса у Русију. Руски народ је дуго година молио за то,“ каже настојатељ Ватопедског манастира на Светој гори Атон, архимандрит Јефрем.

Делови Појаса чувају се у манастиру у три ковчега од злата и сребра, опточена драгим камењем. Монаси кажу да је за време земаљског живота појас од камиље длаке исплела сама Богородица, а златним нитима га је украсила царица Зоја у част избављења од страшне болести. Појас је дуго времена чуван у Палестини, а затим је пренет у Константинопољ у храм, који је саграђен за њега. У Ватопеду се Богородичин појас налази још од XIV века и сматра се његовом главном светињом.

У манастиру Ватопед има преко хиљаду православних светиња. Најпоштованије од њих су глава Јована Златоуста, честица Крста Господњег и Појас Богородице. Једном дневно, после вечерње молитве, они се износе како би им се поклонили ходочасници, који овамо долазе из целог света. Молитва испред Појаса Богородице, кажу монаси, може да исцели од многих болести, али се сматра да посебно помаже бесплодним супружницима.

„Занимљиво је то да освећујемо мање појасеве на овом Појасу и они исцељују неплодност,“ каже монах Ватопедског манастира на светој Атонској гори Доситеј.

Сваки овакав ланени појас дужине од метар и по монаси у буквалном смислу пропуштају кроз сопствене руке. За време рада на појасу обавезна је молитва. Она помаже у томе да се рутина претвори у усредсређену медитацију. Затим се појасеви освећују на Богородичином Појасу и деле верницима.
„Веома се надам да ће се и мушкарци и жене за време ове посете Руској земљи ватрено молити код ње, да ће је целивати и молити Царицу Небеску за помоћ у свом животу, укључујући и рођење деце,“ каже Патријарх Московски и целе Русије Кирил.

Последње дане монаси проводе у непрестаним молитвама. Прва литургија почиње у четири ујутру. Многи од братије после тешких дневних послушања и кратког сна једва стоје на ногама.
Ритмични удари у симандро (било) – велику тешку даску, објављују монасима почетак трпезе за заједничким столом. Трпезу прати обавезно читање Јеванђеља. На столу су поврће, посна храна спремљена без уља, обична вода.

Монаси заиста једу мало и никад не једу ради задовољства. После трпезе почињу њихова свакодневна послушања. У библиотеци, иконописној радионици или у перионици где се, између осталог, могу видети и подрасници с мноштвом закрпа – монаси их не носе због сиромаштва, већ као сликовит симбол љубави према њему.

Ових дана се монаси труде нарочито ревносно. Ватопедска обитељ се спрема за дочек гостију. У Русију ће Појас Пресвете Богородице бити донет трудом Фонда Андреја Првозваног. То је догађај према коме се ишло дуго година.

Петербург ће бити први град у Русији у који ће светиња бити донета. Затим ће проћи кроз градове Сибира, Далеког Истока, Урала, запада и централног дела наше земље. И на крају обиласка Појас Пресвете Богородице ће бити донет на поклоњење у Москву.