Svetinja dolazi u Rusiju

 Otac Pantelejmon je odlučio da u Rusiju, u kojoj nikad ranije nije bio, ponese najbolji vatopedski med kako bi počastio mnogobrojne vernike. I zato je u svanuće pošao da obiđe košnice, poznate daleko van granica Svete gore.
„Dođite, ne bojte se. Kad donosimo pčele s kopna one su vrlo agresivne. Ali ovde blagodat silazi čak i na njih. Pčele postaju krotke i ne ujedaju. Vidite,“ pokazuje monah Pantelejmon iz Vatopedskog manastira na svetoj Atonskoj gori.

„Kad se svetinja iznosi iz manastira taj događaj uvek prate mnoga čuda. Očekujemo ih i ovog puta. Veliki blagoslov će biti donošenje Pojasa u Rusiju. Ruski narod je dugo godina molio za to,“ kaže nastojatelj Vatopedskog manastira na Svetoj gori Aton, arhimandrit Jefrem.

Delovi Pojasa čuvaju se u manastiru u tri kovčega od zlata i srebra, optočena dragim kamenjem. Monasi kažu da je za vreme zemaljskog života pojas od kamilje dlake isplela sama Bogorodica, a zlatnim nitima ga je ukrasila carica Zoja u čast izbavljenja od strašne bolesti. Pojas je dugo vremena čuvan u Palestini, a zatim je prenet u Konstantinopolj u hram, koji je sagrađen za njega. U Vatopedu se Bogorodičin pojas nalazi još od XIV veka i smatra se njegovom glavnom svetinjom.

U manastiru Vatoped ima preko hiljadu pravoslavnih svetinja. Najpoštovanije od njih su glava Jovana Zlatousta, čestica Krsta Gospodnjeg i Pojas Bogorodice. Jednom dnevno, posle večernje molitve, oni se iznose kako bi im se poklonili hodočasnici, koji ovamo dolaze iz celog sveta. Molitva ispred Pojasa Bogorodice, kažu monasi, može da isceli od mnogih bolesti, ali se smatra da posebno pomaže besplodnim supružnicima.

„Zanimljivo je to da osvećujemo manje pojaseve na ovom Pojasu i oni isceljuju neplodnost,“ kaže monah Vatopedskog manastira na svetoj Atonskoj gori Dositej.

Svaki ovakav laneni pojas dužine od metar i po monasi u bukvalnom smislu propuštaju kroz sopstvene ruke. Za vreme rada na pojasu obavezna je molitva. Ona pomaže u tome da se rutina pretvori u usredsređenu meditaciju. Zatim se pojasevi osvećuju na Bogorodičinom Pojasu i dele vernicima.
„Veoma se nadam da će se i muškarci i žene za vreme ove posete Ruskoj zemlji vatreno moliti kod nje, da će je celivati i moliti Caricu Nebesku za pomoć u svom životu, uključujući i rođenje dece,“ kaže Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril.

Poslednje dane monasi provode u neprestanim molitvama. Prva liturgija počinje u četiri ujutru. Mnogi od bratije posle teških dnevnih poslušanja i kratkog sna jedva stoje na nogama.
Ritmični udari u simandro (bilo) – veliku tešku dasku, objavljuju monasima početak trpeze za zajedničkim stolom. Trpezu prati obavezno čitanje Jevanđelja. Na stolu su povrće, posna hrana spremljena bez ulja, obična voda.

Monasi zaista jedu malo i nikad ne jedu radi zadovoljstva. Posle trpeze počinju njihova svakodnevna poslušanja. U biblioteci, ikonopisnoj radionici ili u perionici gde se, između ostalog, mogu videti i podrasnici s mnoštvom zakrpa – monasi ih ne nose zbog siromaštva, već kao slikovit simbol ljubavi prema njemu.

Ovih dana se monasi trude naročito revnosno. Vatopedska obitelj se sprema za doček gostiju. U Rusiju će Pojas Presvete Bogorodice biti donet trudom Fonda Andreja Prvozvanog. To je događaj prema kome se išlo dugo godina.

Peterburg će biti prvi grad u Rusiji u koji će svetinja biti doneta. Zatim će proći kroz gradove Sibira, Dalekog Istoka, Urala, zapada i centralnog dela naše zemlje. I na kraju obilaska Pojas Presvete Bogorodice će biti donet na poklonjenje u Moskvu.