Од арапског пролећа ка арапској зими

Арапско пролеће није водило буђењу и обнављању тог региона. То је револуција џамија, а не Twitter-револуција или  Google-револуција, - сматра експерт оријенталиста Института стратешких иницијатива и анализа Сергеј Демиденко.  С њим полемизира директор центра Института међународних истраживања при МГИМО МИП РФ Вениамин Попов. Иницирали су револуције млади, а не исламисти.

Догађаји у Тунису, Египту, Либији и Сирији су избацили на површину пену у виду исламиста, - убеђен је Сергеј Демиденко.

У Либији су на власти ти људи, или су они близу власти. Победу исламске странке Ан-Нахда у Тунису не бих драматизовао. То је умерена странка,  али је тенденција забрињавајућа. Основни тренд унутрашње политике Египта ће бити борба између војних лица и исламиста. Таква ситуација ће бити и у Сирији, ако се тамо нешто деси. Или ће остати на власти војна лица, која ће заменити Асада, козметички обновивши режим, или само исламисти. Друге варијанте нема.

Зато једини геополитички резултат арапског пролећа је јачање Саудијске Арабије, - сматра Сергеј Демиденко.

Једине државе, које добијају од арапског пролећа, нису САД и земље Европе, већ Саудијска Арабија и Катар. Оне су фактички  скинуле са свог пута  све режиме, који су им опонирали. Свргнути су Садам Хусејн и Моамар Гадафи. Одстрањен је Хосни Мубарак, љуља се режим Башара Асада. Једина сила у арапском свету остаје Саудијска Арабија и монархије Персијског залива, које су јој у џепу – и финансијски, и политички, и са војног гледишта.

Арапско пролеће је уствари исламска зима, - сматра бивши амбасадор РФ у Либији, експерт Института оријенталистике РАН Алексеј Подцероб. Исламисти су добили изборе у Тунису. У Египту, судећи према прогнозама уочи избора 28. новембра, лидирају Браћа-муслимани. Они воде огорчену борбу против Башара Асада у Сирији. Либијски исламски покрет је најјача организована снага. При томе је експерт упозорио да се не смеју изједначити исламисти у Либији и Сирији и исламисти у Тунису и Египту.

У Либији и Сирији постоји опасност доласка на власт екстремиста, у случају, ако не дође до распада Либије. Ако у Сирији  изгуби странка ПАСФ, те на власт дођу Браћа-муслимани, Сирија може да се претвори у други Авганистан из периода власти талибана. У Либији ће се десити то исто. Што се тиче Туниса и Египта, тамо су исламисти  умерених  ставова. У случају њиховог доласка на власт ништа страшно се неће десити. Они ће свакако уносити своје религиозне елементе у унутрашњу политику, у мањој мери у спољну полиику. Тешко да ће се они мешати у економију.

Талас умереног исламизма ће се повећавати, ставови радикалних исламиста, екстремиста ће јењавати, - сматра директор центра Института међународних истраживања при МГИМО МИП РФ Вениамин Попов.

Исламисти ће долазити на власт, али су то већ други исламисти. Они ће постајати све умеренији. Они ће морати да владају у савезу са световним снагама, бранити нека  демократска начела. Нису они иницирали револуције, већ образовани млади, који су се повезивали преко Интернета, Фејсбука, Твитера. Они не деле тезу да је ислам решење свих проблема. Зато ће тај талас бити дугачак. Револуције у Тунису и Египту су се одразиле и у другим регионима. Није случајност што су учесници  покрета Окупирај Вол-стрит  истакли паролу Претворићемо Вол-стрит у трг Тахрир.

Арапско пролеће се настваља, - сматра Вениамин Попов. Све ће зависети од конкретног односа снага и од тога, хоће ли доћи до страног мешања. У Либији операција НАТО-а уједињени заштитник коштала је главе многим стотинама цивила, земља је скоро разорена.  Треба инсистирати да не дође до страног мешања да би народи сами одлучивали о својој судбини.