Страсти око Ирана и даље пламте

Реферат ИАЕА у којем се каже да је Иран до 2003. године радио на стварању нуклеарног оружја и да можда није ни престао с овим радовима извазвао је немир у целом свету. У медијима су се већ појавиле вести о томе да Израел може нанети ударце нуклеарним објектима Ирана крајем ове или почетком идуће године. Ово су данас саопштиле британске новине „Дејли мејл“. И пре објављивања реферата ИАЕА појавиле су се информације о томе да премијер-министар Израела Бенјамин Нетанјаху наводно покушава да добије подршку већине кључних министара за евентуалну војну операцију против Ирана.

У овој ситуацији светски стручњаци почињу да рачунају евентуалну штету израелског војног удара по нуклераним објектима Ирана. Притом се не ради о жртвама међу мирним становништвом које се у сличним ситуацијама никад не могу избећи. На дневном реду је само једно питање – цена нафте.

Аналитичари су већ израчунали да ће у случају војног сукоба између Израела и Ирана вредност „црног злата“ до марта 2010. године достићи цифру од 200 долара по барелу, а неки скептици инсистирају и на цени од читавих 290 долара по барелу. Притом већ данас, док се још само разматрају претпоставке о томе да Иран поседује нуклеарно оружје, а да израелска војска намерава да га уништи, вредност барела нафте марке „Бренд“ достигла је износ од 115 долара. И то без обзира на то што се Иран не налази међу земљама-лидерима у експлоатацији ове угљоводоничке сировине, каже руски стручњак Денис Борисов. Данас ова земља експлоатише око 4 милиона барела дневно, од чега 2 милиона извози. То је једва нешто више од 2% укупног светског биланса. Међутим, Иран има другу предност, додаје стручњак:

Земља контролише Ормуски мореуз – капију Персијског залива. А сва нафта која се вади у овом региону и која пролази кроз Персијски залив може се проценити на око 15-20 милиона барела на дан. Дакле, ако ова количина не доспе на тржиште, то заиста може довести до озбиљног колапса и дефицита нафте на светском тржишту. Очигледно је да ће ово изазвати нагли скок цена нафте. Међутим, притом ипак није до краја јасно како ће се развијати ситуација у вези с Ираном. И што је главно – да ли ће доћи до војне интервенције од стране САД или Израела. На примеру иранско-ирачког рата можемо се сетити да су се тада чак предузимали покушаји да се организују танкерски ратови. Међутим, већи, глобални развој овакви подухвати нису добили. Засад можемо констатовати само једно: ако почну ратна дејства то може довести до наглог мешетарског пораста цена нафте. А даље ће учесници на тржишту оцењивати евентуалне последице.

Притом не треба оставити ван заграда сву актуелну ситуацију у светској економији. Нико не сумња у то да цену нафте од преко 150 долара неће издржати ни америчка економија, ни европска, посебно сад кад постоје огромни дужнички проблеми.

Међутим, светску заједницу не плаши само евентуални рат између Израела и Ирана. У штампи су се појавиле информације с позивањем на изворе у британској влади да ће се у случају да се код Ирана појави атомска бомба, на његов пример угледати Турска и Саудијска Арабија. И тада ће се на светској карти појавити моћан нуклеарни лоби на Блиском и Средњем Истоку. А уједно ће доћи до нових сукоба, чији је сценарио тешко прогнозирати.