Топљење Арктика измениће услове освајања приобалног појаса

Арктик се топи. За тридесет година обим летњих санти у Северном Леденом океану смањио се три пута. По мишљењу експерата, за 20 година северна мора преко лета ће бити потпуно ослобођена од леда. А до 2060. године Арктик може уопште да остане без леденог покривача. За компаније које ваде нафту и гас у мору отварају се примамљиве перспективе. Нагло ће се смањити ризици од изливање нафте под ледом у случају техногених хаварија. Може се уштедети и на изградњи флоте ледоломаца и скупих танкера, без којих је немогуће у сложеним леденим условима. Али топљење леда на Арктику ће створити и своје проблеме, упозорио је у интервјуу за Глас Русије руководилац програма Фонда дивље природе Клима и енергетика Алексеј Кокорин.

Разарање ледова, ледника, доводи до формирања ледених санти. А то је врло опасан објекат за сусрет за бродовима. Биће потребан врло добар систем праћења санти. То је још једна опасност која говори о томе да привредном освајању Арктика не треба прилазити са голим оптимизмом.

Са мишљењем еколога делимично се слаже директор Фонда за енергетски развој Сергеј Пикин.

Заиста ће бити једноставније освајати Арктик. По својим климатским карактеристикама он ће бити, на пример, као приобални појас Северног мора. У Северном Леденом океану технологије ескплуатације ће бити упоредиве са онима које се сад користе у Северном мору. Али не мислим да је све тако просто и може да се сачека 2060. година, а затим да почне да се улаже у Арктик.

Сергеј Пикин као потврду наводи следећи аргумент.

Због топљења леда подизаће се и ниво Светског мора, десиће се промене правца разних струја. Зато није чињеница да ћемо коначно добити повољне услове за животну делатност на Арктику. Са друге стране, може да се испостави тако да, рецимо, Европа буде неповољна за живот и да се сви преселе у Арктик. Ми видимо да време постаје не топлије, већ просто променљивије. Сада се ледови отапају, али са истим успехом за неколико деценија може да се појави супротна тенденција. То за сада нико не може да предвиди. Еколози, као и метеоролози, 90-и година упште нису прогнозирали загревање на планети.

Међутим загревање је већ довело до отапања вечитог леда у сверним ширинама. По речима Алексеја Кокорина, због тога Русија годшње губи до 30 квадратних километара територија. Ради се о томе да што има мање леда у Арктику, то је више отворене воде и таласа. Уз то повећање температуре и јачање ветра нагло интензивира ерозију обалске линије. Експерти изражавају мишљење да се због отапања вечитих ледова велике територије Русије могу претворити ускоро у мочвару. А у таквим условима крајње је проблематично живети, као и вршити привредну делатност. Тако да ако нагло загревање на Арктику и омогући да се смање трошкови за експлуотацију приобалног појаса, увећаће се можда средства која ће морати да се троше на исушивање мочвара.