Кафа пост-рестант

Сад сваки становник Русије, који је доспео у тешку животну ситуацију може да попије шољу топле кафе и да се загреје топлином и бригом других. У различитим кафетеријама у земљи појавила се специјална социјална услуга – „окачена кафа“ или „кафа пост-рестант“. Свако онај ко жели може не само да купи шољу миришљавог напитка за себе, већ и да је „окачи“ плативши је за још неког.

Традиција качења кафе први пут се појавила у италијанском граду Напуљу. Акција се толико свидела становницима и гостима мегаполиса да су врло брзо за њу сазнали и људи у другим земљама света. У Русији је качење кафе почело сасвим недавно – пре нешто више од месец дана. Засад има мало установа у којима постоји оваква услуга. Међутим, из дана у дана их има све више, не само у престоници, већ и у најразличитијим регионима земље, рекао је у интервјуу за радио компанију „Глас Русије“ један од радника мреже московских кафића Владимир Василенко.

За ову акцију људи сазнају или из социјалних мрежа или код нас у кафићу. За месец дана људи су платили триста шољица кафе, од којих смо двеста већ поделили. На акцију се одазивају најразличитији људи. Кад смо започели ову услугу сами смо изашли испред метроа и служили бесплатну кафу. Сигуран сам да ће ова акција помоћи да људи почну да размишљају још о неком, а не о самима себи. Сигуран сам да је потребно што је могуће више оваквих традиција 

Каћа, келнерица у кафићу, каже да број окачених шољица стално варира. За викенд се људи, на пример, много више обраћају тражећи кафу пост-рестант и плаћају је. А људи који се обраћају су најразличитији, каже девојка.

Никоме не можемо да одбијемо ову кафу. Код нас долазе и пензионери, има и оних који су заборавили новац, али има и оних који код нас долазе просто због радозналости сазнавши за акцију из социјалних мрежа. Није нам тешко да изађемо напоље и да понудимо људима којима је по нашем мишљењу то потребно, да се загреју шољом кафе. Понекад људи код нас долазе намерно, само да би окачили кафу. Долазе, плаћају кафу за другог, не узимајући ништа за себе. То улива поштовање. 

Већ данас је акција „окачена кафа“ изазвала много дискусија, како у руском главном граду, тако и у провинцији. Неки су уверени да је необична социјална услуга – корак ка изградњи грађанског друштва. Други сматрају да је све усмерено само на оне који не воле да плаћају, јер у кафиће се не пуштају људи који су заиста сиромашни и несрећни, односно оне, на које је у Напуљу некада била усмерена ова акција. Московљанка Ксенија Лученко сматра да ће то у сваком случају мотивисати људе да чине добра дела.

То је врло правилна идеја, да човеку треба да буде лако да учини добро дело. На пример, на западу се продају пластичне огрлице, а новац од тога се уплаћује у фонд за заштиту рака дојке. То су ствари које реално раде, јер, што је човеку лакше да учини добро, тим чешће ће га он учинити. (...)

Идеја да се плаћа кафа за сиромашне Ксенији се свиђа и она сматра да би било добро кад би Руси почели да каче не само напитке, већ, на пример, и робу или књиге за децу.

У Москви има неколико издавачких кућа које предлажу да се дође код њих у продавницу и да купујући књиге за своје дете човек плати и издања за породице с више деце, за дечје домове и сеоске библиотеке. Постоје спискови и може се изабрати оно што је заиста потребно. То је реална помоћ. На сајму књига одржаном у Москви „Нон фикшн“ било је читавих два штанда на којима су се могле платити окачене књиге. И сама сам окачила дечју књигу. Кад сам бирала књигу изабрала сам ону коју воли моје дете. Сетила сам се колико задовољства му је причинила, како занимљива је била. И у тренутку куповине веома сам желела да и друго дете може исто тако да се обрадује књизи, као моје. 

Време ће показати да ли ће се усталити традиција окачене кафе, књига и других ситница за оне којима су оне заиста неопходне. Међутим, већ данас је на примеру кафе пост-рестант постало јасно – становници Русије су спремни да буду ближе једни другима.