У глувонемом режиму. ЕУ може лишити Мађарску права гласа

Одлука коју су 17. јануара донели посланици Европског парламента у Стразбуру у погледу Мађарске нема преседана. Још ни једном највиши представнички орган ЕУ није износио тако строго намеру да лиши права гласа у ЕУ читаву земљу. До сада је ЕУ говорила језиком ултиматума и санкција са земаљама које нису у њеном саставу – са Србијом, Белорусијом, Ираном, Сиријом. Ипак овог пута ситауција за ЕУ је много озбиљнија. Посланици Европског парламента су одлучили да реформе које у Мађарској спроводи влада Виктора Орбана криши „слово и дух“ ЕУ. Будимпешти је понуђено да одустане од спорних реформи. У противној Мађарску очекују расправе у Европском суду правде на основу оптужбе за кршење фундаменталних европских права. О детаљима од нашег коментатора Петра Искендерова.

Посланици Европског парламента већином гласова усвојили су одлуку да покрену против Мађарске процедуру лишавања ове земље права гласа у Савету ЕУ. Реч је о читавом комлексу законодавних актова – о медијима, Централној банци, о судском систему. Истовремено док ЕУ инсистира на подели власти, независности ЦБ од владе, недупустивости цензуре, вектор политике Орбанове владе води у директно супротном правцу – ка јачању контроле владајуће коалиције над свим сферама јавног живота. Заједно са очигледно израженим етничким аспектом у спољној политици земље, усмереним на свестрано јачање веза са мађарским заједницама у суседним земљама – све то веома личи на формирање тоталитарног друштва, опседнутог национализмом. Али главни проблем састоји се у томе да ли ће ЕУ пристати у свом актуалном врло разноврсном саставу на испољавање принципијалности и да ли ће ићи до краја у конфликту са Мађарском, истакла је у разговору за Глас Русије експерт у области упоредне политикологије МГИМО МИП РФ Јелена Пономарјова.

У томе се састоји главна интрига. Може се прогнозирати да ће предстојећа разматрања бити врућа. Стандардне процедуре ЕУ захтевају сада од Савета ЕУ као највишег извршног органа дате организације да упути у Будумпешту „писмо упозорења“. После тога земљи се обично даје два месеца да „преиспита“ спорне законодавне норме. Али извори у Бриселу већ су ставили до знања да ће за Мађарску рок бити смањен до једног месеца.

Не може да се не истакне још један важан моменат. У дугом списку примедаба влади Виктора Орбана тредиционално је присутна такође неспособност да се држи под контролом буџетски дефицит. Ипак, како су показале дебате у Европском парламенту, буџетски параметри брину их много мање него стање око демократских норми. Треба истаћи да није случајно што агенција S&P није укључила Машарску у списак држава чији су кредитни рејтинзи били ових дана снижени – за разлику од Италије, Шпаније, Португалије, па чак и Француске. Проблеми Мађарске имају посредан однос према економији. Реч је о свесном курсу кабинета Орбана на „изолационизам“ у односу на правила игре која важе у ЕУ и друштвено-политичка тенденција која се прати данас у Мађарској заиста објективно изводи земљу ван правних и идеолошких оквира ЕУ.