Генадиј Зјуганов

Генадиј Зјуганов је стални лидер руских комуниста скоро 20 година. С правне тачке гледишта Комунистичка партија Руске Федерације није директна наследница Комунистичке партије Совјетског Савеза, али је у наследство добила електорат, убеђене активисте, партијску химну и неке друге атрибуте.

Генадиј Зјуганов се три пута кандидовао за председника Русије. 1996. године је добио преко 30 милиона гласова у другом кругу, 2000. године скоро 22 милиоина и нешто више од 13 милиона 2008. године, сваки пут улазећи у финиш као други. Генадије Зјуганов је рођен 26. јуна 1944. године у породици учитеља у забаченом селу на 100 км од већег града Орла. Био је добар ђак и по завршетку школовања је и сам радио као наставник у школи. Био је на служби у редовима Оружаних снага, стекао је високо педагошко образовање, а с 28 година је коначно прешао на партијски рад.

На партијској лествици је прошао практично све степенице, почевши од рада у регионалном оделењу, а до 1990. године је већ радио у идеолошком оделењу КПСС у Москви. У годинама перестројке био је активни опонент процеса демократизације које је иницирао генерални секретар партије Горбачов. Подједнако оштро је критиковао и председника Русије Јељцина због оштрих економских реформи и неколико пута је наступао као иницијатор за изгласавање неповерења председнику, без успеха на гласању. Вођа Комунистичке партије Русије постао је 1993., а од 1994. године непрекидно предводи њену парламентару фракцију.

У данима августовског пуча 1991. године Генадије Зјуганов се налазио на одмору у Кисловодску, али је кратко време пре ових догађаја потписао отворено писмо које многи сматрају идеолошком и политичком основом покушаја да се Горбачов уклони с дужности председника СССР. У сукобима између председника Јељцина и парламента у октобру 1993. године био је на страни парламента, али није заузео јасну политичку позицију, позивајући сукобљене стране на миран споразум. На председничким изборима 1996. године је имао реалне шансе да победи Јељцина чији је рејтинг на почетку кампање био на рекордно ниском нивоу. Зјуганов је прошао у други круг, али није успео да победи. Аналитичари су истакли да су Зјуганов и његове присталице направили битне грешке у организацији предизборне кампање. Многи стручњаци, као и саборци Зјуганова из партије сматрали су да се лидер КПРФ уплашио могуће победе и одговорности која затим следи, и да је предност дао чувању места у опозицији. Пословни часопис „Каријера“ је тврдио да у случају победе Зјуганов просто не би знао шта с њом да ради: власт захтева одлучно деловање, а програм за такво деловање он није имао. Данас лидер комуниста Зјуганов такође има значајне шансе да уђе у други круг, заобилазећи по рејтингу на почетку кампање све претенденте осим Путина.

2004. године је изашла Зјуганова књига „О Русима и о Русији“. У њој је изјавио да је потребно да све патриоте и комунисти бране Русе. А оптужбе међународних кругова о препороду руског шовинизма је изједначио са завером против Русије.

Две године касније препоручио је да се искористи искуство Белорусије, Индије, Кине, Вијетнама и Европе у изградњи основа за нову унутрашњу и спољну политику Русије.

Неки аналитичари сматрају да је последњих година Зјуганов закључио својеврстан „пакт о ненападању“ с државом и зато не изводи масе симпатизера на велике митинге, већ се ограничава традиционалном шетњом у дане бивших совјетских празника.

Генадије Зјуганов је ожењен, има сина и кћерку и многобројну унучад. Заједно са женом Надеждом, ретко долази на светске пријеме.

По саопштењима штампе Зјуганов воли да игра одбојку и билијар, као и да гаји цвеће (на викендици има преко сто врста).

Економиста Михаил Дељагин, симпатизер левичарских идеја, Зјуганова карактерише на следећи начин: „С моје тачке гледишта, Зјуганов је гробар партије и целог левичарског покрета у Русији, он данас обавља функцију гробљанског стражара. По мом мишљењу он је уништио КПРФ претворивши њену врхушку у нешто попут комецијалне корпорације. После одласка Зјуганова друга руска партија заиста може постати оно за шта вреди гласати. И ма колико добро Зјуганов да игра одбојку, избори 2012. године су последњи на којима ће он учествовати.“

У тренутку избора 4. марта 2012. године Генадиј Зјуганов ће имати 67. година. У предизборном програму он обећава да ће испитати све чињенице лажирања резултата гласања на недавним парламентарним изборима и расписати нове изборе 1. децембра 2012. године. Он планира да смањи председнички мандат на 5 година од садашњих 6, да уведе дужност потпредседника и да врати изборни принцип за губернаторе. У области економије његов мото гласи: национализација природних ресурса и повећање пореза за све чији годињши приход премашује еквивалент од 300 евра месечно.

Не међународној арени програм предвиђа успостављање праведник односа у свету, јачање улоге ОУН, утврђење вишеполног света, ограничавање утицаја НАТО. По речима лидера КПРФ биће формиран јединствен економски простор Русије, Белорусије, Украјине и Казахстана.