Владимир Путин

Владимир Путин је већ био на дужности председника Руске Федерације од 2000. до 2008. године. Тренутно је на челу владе Русије. Владимир Путин је рођен 7. октобра 1952. године у Лењинграду (сада Санкт-Петербург). Његова мајка је радила у фабрици. Отац је 1930-их година служио у подморничкој флоти, а за време Другог светског рата – у диверзантским јединицама НКВД. После рата је радио као мајстор у фабрици.

Владимир Путин је био треће дете у породици, али су његова два старија брата умрла још у раном детињству.

1975. године Путин је завршио правни факултет Лењинградског државног универзитета и упућен је на раду у КГБ СССР, где је служио до 1991. године.

Путин је 1990. године започео политичку каријеру као саветник градоначелника Лењиграда Анатолија Собчака за међународне везе. 1996. године преселио се у Москву где је радио у администрацији председника Бориса Јељцина.

1998. године Путин је руководио Федералном службом безбедности. У књизи „У првом лицу“ сећа се да је нову дужност прихватио без ентузијазма. Годину дана касније именован је за вршиоца дужности председника владе РФ, а председник Јељцин га је у обраћању на телевизији представио као свог наследника.

Главни проблем у Русији у то време су биле војне акције у сепаратистичкој Чеченији. Ускоро је руска војска успоставила контролу над већим делом територије Чеченије, што је допринело порасту Путинове популарности.

Уочи 2000. године Јељцин је поднео оставку пре рока и Путин је постао вршилац дужности председника РФ. Касније је победио на изборима с резултатом од 52,94 одсто гласова и ступио је на дужност 7. маја 2000. године.

Путин је практично одмах ступио у борбу с такозваним олигарсима – великим бизнисменима који су утицали на политику земље. Под претњом кривичног прогона Русију су напустили Борис Березовски и Владимир Гусински. 2003. године по оптужници за избегавање плаћања пореза и лоповлук ухапшен је и касније осуђен на 8 година затвора Михаил Ходорковски.

Оштру политику према олигарсима многи аналитичари су сматрали ризичном. Ипак, економски успеси Русије за време Путина су били очигледни. Просечан годишњи пораст БДП је износио 6,5 процената, спољни дуг се драстично смањио, порасле су валутне резерве. Прекинут је одлив капитала, повећано је благостање становништва.

У спољној политици Путин је успео да ојача односе с Европском унијом и САД, да развије сарадњу с НАТО, да припреми Русију за улазак у СТО.

У главне неуспехе у Путиновој репутацији спада то што није хтео да прекине одмор и отпутује на место несреће подморнице „Курск“ (118 жртава), као и операција специјалних служби на ослобађању талаца које су чеченски терористи заробили на представи мјузикла у Москви, услед чега је погинуло 129 људи. Критичари су оптужили Кремљ да занемарује људске животе и да крије праве информације.

2004. године Путин је поново изабран на дужност председника, освојивши 71 проценат гласова. Убрзо после терористичког акта у Беслану прогласио је одрицање од директних избора председника субјеката федерације образлажући то борбом против тероризма. Путинови противници су говорили о неуставности промена у политичком систему земље.

На председничким изборима 2008. године Путин је подржао кандидатуру Дмитрија Медведева који је обећао да ће у случају да буде изабран именовати Путина за премијер-министра. Медведев је добио 70,28 одсто гласова и испунио је своје обећање, а створену структуру власти новинари су крстили „политички тандем“.

У септембру 2011. године председник Медведев се јавно одрекао претензија на други рок у Путинову корист, а пропредседничка странка „Јединствена Русија“ је на изборима у децембру добила 49,32% гласова. Убрзо после тога у Москви и другим руским градовима су одржани улични протести од више хиљада људи због наводног лажирања резултата у корист владајуће странке. Путин је изјавио да је власт спремна да се врати на директне изборе губернатора, али је одбио да учествује у јавним дебатама са својим супарницима.

Владимир Путин је ожењен. Његова супруга Људмила је бивша стјуардеса и професор немачког језика. Имају две кћерке – Марију и Јекатерину.

Путин ствара имиџ „мачо-мена“ седајући за волан ратног авиона, пољопривредног комбајна или ронећи на морско дно. Новинари често разматрају његове фотографије с обнаженим торзом и мало грубље шале.

У децембру 2007. године амерички часопис Time је Путина прогласио за „Човека године“ због јачања стабилности и улоге Русије у свету.

У тренутку избора Путин ће имати 59. године. Руски стручњак за међународну ситуацију Фјодор Лукјанов о његовом спољнополитичком имиџу у руском издању Forbes каже: „Путин руши илузије. Америчке да се све може решити case by case, а ако се не реши да је могуће окренути нови лист и почети из почетка. Европске – да се све може остварити монотоним понављањем мантри. Напокон, Путин је брутално меркантилан, од чега поштовани западни политичари осећају непријатан дах опасности. У ствари, Путин је увек далековид, али је поприличан рачунџија, опрезан је и осећа границе дозвољеног.“