Владимир Жириновски

Владимир Жириновски је у руску политику упао уочи револуционарних промена 1991. године и представљао је озбиљну конкуренцију демократи Јељцину и комунисти Ришкову на првим изборима за председника Русије.

90-их година је назван „ковачем скандала“ и „кловном“ руске политичке сцене. Његово главно оружје су јавни наступи на којима он обећава лаке и безболне промене у друштву. Његов електорат политикололози дефинишу као „протестни“.

Владимир Жириновски је рођен 25. априла 1946. године у главном граду Казахстана Алма-Ати. До пунолетства је носио очево презиме Ејделштајн. За оца је Жириновски дуго времена знао само на основу мајчиних речи. Тек средином 2000-их година, нашавши у Изралу очев гроб, сазнао је да је овај био агроном и трговац намештајем.

Школовао се на Факултету за језике Истока при МДУ у струци „Турски језик и књижевност“. 1969. године био је на пракси у Турској годину дана где је по неким подацима ухапшен због ширења комунистичких погледа.

Крајем 1989. године Жириновски је учествовао у оснивању Либерално-демократске партије, а у марту 1990. године је постао њен председник. 1991. године на изборима за председника Русије заузео је треће место после Јељцина и бившег премијера СССР Ришкова и од тада је пропустио само једну предизборну кампању – 2004. године, кад је против Путина, који је беспоговорно бодио у анкетама истакао кандидатуру свог бившег телохранитеља. На председничким изборима 2008. године освојио је 9,37% гласова, што га је довело на 3. место после Медведева и Зјуганова.

Неки га често пореде с Ле Пеном у Француској. Својевремено је Жириновски пружао подршку Едвину Нојвирту, аустријском индустријалцу и бившем чиновнику Вафен-СС, који је негирао да су нацисти користили гасне коморе за убијање Јевреја за време Другог светског рата. Неки немачки медији су га тада назвали „Руски Хитлер“.

Познат је по реченици: „Наша власт је као воћни желе, а треба да буде као тврдо парче меса, добро пропржено, добро забиберено.“ Политиколози истичу да се иза спољне шокантности Жироновског крије хладна рачуница. У кључним моментима његова странка гласа управо онако како власт очекује од ње.

Политичка делатност Жириновског је често праћена скандалима. Више пута је био иницијатор туча у парламенту, а на дискусији у директном преносу на ТВ 1995. године на свог опонента је пролио сок од поморанџе.

Позната је дугогодишња подршка Жириновског режиму Садама Хусеина и оштра критика САД. Ипак, он воли поређење с америчким прегаоцима: „Ја сам руски Клинтон, - рекао је он једном. – Имамо исто образовање, исте манире, исте године.

Под брендом „Жириновски“ се производе вотка, мајонез, чај и мириси. Недавно је бренд стављен на продају. Најскупља лиценца је за производњу алкохола. Посебно се наводи да се под брендом „Жириновски“ не смеју производити тоалет-папир и презервативи.

Владимир Жириновски је ожењен. Његова супруга – Галина Лебедева је магистар биолошких наука. Жириновски је познат по свом обећању да ће свакој жени дати по једног мушкарца, као и по афоризму: „Жена треба да седи код куће, да крпи и да кува.“

Син Владимира Жириновског – 39-годишњи Игор Лебедев је други човек у партији ЛДПР и руководилац њене фракције у парламенту.

Без обзира на своје јавне наступе Жириновски је усамљен и затворен човек. „Затварам своје срце, - каже он у једном од интервјуа. – Од свих и од свега. Човек треба да живи мирно, да не реагује на оно што га изазива споља.

У време избора Жириновски ће имати 66 година. Ево шта поводом његове перспективе на изборима мисли политиколог Дмитриј Орлов: „Жириновски се традиционално ослања на значајне стабилне групе бирача, зато га, наравно, треба сматрати озбиљним кандидатом. Мислим да ће његов резултат бити упоредив с резултатом његове странке на парламентарним изборима, односно у граници 10%. Имајући у виду да се на изборима очигледно не очекује неки велики политичар-националиста, ова функција ће традиционално припасти Жириновском. Осим тога, Жириновски увек прилично ефикасно спроводи изборну кампању, посебно у финалу.“

Предизборна агитација Жириновског се одвија под паролом „Жириновски или ће бити горе“. Његов програм садржи одрицање од националне поделе Русије по републикама, увођење директне председничке управе у кавкаском региону, увођење визног режима за суседне земље Средње Азије и Закавказја, као и популаристичке позиве да се „растерају нерадници“ у министарствима и да се отпусти половина губернатора.

У области међународне политике партија Жириновског полази од тога да су САД једини извор агресије у савременом свету. У односима с Европом Жириновски позива на разумну, али оштру позицију: свако давање олакшица за европску робу и капитал на унутрашњем тржишту Русије мора бити доведено у равнотежу с аналогним корацима наших партнера. Такође предлаже да се Естонија, Литванија и Летоније искључе из Европске уније због дискриминације над руским становништвом у овим земљама.