ЕУ: мафијашком октоподу подрезују пипке?

Прошлог понедељка Европска комисија је представила закон који позива да се олакша конфискација имовине стечене криминалом, покретне и непокретне. Комесар ЕУ за унутрашње послове Сесилија Малмстрем уверена је: криминалце треба ударати по финасијама. Тему наставља Сергеј Гук.

Законодавци су се потрудили да предвиде максимум како европски криминалци не би могли да скривају своје дворце, јахте, слике, драгоцености или предузећа од правосуђа. Имовина осуђеног ће потпадати под конфискацију, није важно каквим путем је стечена. Неће спасити ни регистрација на рођаке или нека трећа лица. Не сматрају се оправданим ни други разлози – бекство, болест или чак смрт. Тужилаштво ће добити право да заплењује имовину лица под истрагом која још нису осуђена. До ступања пресуде на снагу државни органи треба да се брину да се имовина не обезвреди.

Криминални кланови већ су формирали за своје потребе глобалну финансијску империју у сенци. Само 2009. године по оценама УН криминална интернационала је украла вредности у висини 3,6% светског унутрашњег бруто производа.

Али чак ако представљени документ утврди свих 27 држава ЕУ, као и Европски парламент, и он ступи на снагу, започеће најтежа етапа: пракса примене права. У Италији, домовини мафије, принципи националног законодавства у принципу су идентични са онима изложеним у нацрту Европске комисије. Каква судбина може да очекује документ у размерама ЕУ, где свака држава има своје тенденције, своју праксу? Мишљење професора Олега Хлестова, председника руске Асоцијације међународног права.

Ако они то прошире на своју територију, тамо се налазе и домаћи грађани и странци. Да ли ће то важити за странце? Друго: код њих постоји тенденција да шире своје законе ван граница ЕУ, што је прилично спорно. Треће: ко има право да ограничава право власништва? У њиховим уставима прилично су строги ставови да се све то решава преко суда, а тужилаштво и истрага могу само да прдузимају некакве прелиминарне мере. Тада би ове норме имале приоритет над уставним. Што се тиче примене у пракси, то је уобичајена процедура. Кад се појави закон, пролази дуготрајан период: разна тумачења, разне примене.