Пишемо Северна Кореја, читамо – Иран

Председник САД Барак Обама, како су саопштили у понедељак јужнокрејски медији, учествоваће у другом међународном самиту о нуклеарној безбедности, који ће протећи у Сеулу 26. и 27. марта и одржаће излагање о севернокорејском нуклеарном програму где је забележен позитиван прогрес после релативно успешних америчко-севернокорејских преговора у Пекингу крајем фебруара. Ипак сви дипломатски маневри око Северне Кореје не могу се сада разматрати ван главне теме међународног дневног реда – Ирана.

Долазак на власт младог лидера Ким Џонг Уна после смрти његовог оца Ким Џонг Ила прошле године родио је наду да ће бити рестартован преговарачки процес о севернокорејском нуклерном програму. 23. и 24. фебруара у Пекингу вођени су преговори првог заменика министра иностраних послова Северне Кореје Кима Ге Гвана и специјално преставника САД Глина Дејвиса. На њима је Пјонгјанг пристао да уведе мораторијум на нуклеарне пробе, лансирање ракета великог домета и обогаћивање уранијума у Јонгбену. Осим тога, Северна Кореја је као одговор на моблу САД и у циљу подршке позитивној атмосфери на преговорима високог нивоа између Северне Кореје и САД, пристала да пусти МАГАТЕ да контролише мораторијум на делатност обогаћивања уранијума док буде трајао продуктивни дијалог, истакао је представник МИП РФ.

САД са своје стране обећале су да ће доставити Северној Кореји која већ годину дана пати због малих приноса и поплава 240 хиљада тона прехрамбене помоћи са перспективом њеног увећања. Нуклеарни моратојимум Северне Кореје је први скромни корак у исправном правцу, изјавила је државни секретар САД Хилари Клинтон, говорећи у представничком дому Конгреса САД. Истовремено она је истакла да САД и даље осећају дубоку забринутост и да ће Вашингтон пажљиво пратити и судити о новим руководиоцима Северне Кореје по њиховим поступцима.

Строго говорећи, темељ за актуелне преговоре био је положен још на јесен прошле године када је Ким Џонг Ил био још жив, а диплоамте високог нивоа САД и Северне Кореје одржали су две рунде преговора. Па и формула „храна у замену за мораторијум“ стандардна је за дијалог Пјонгјанга са страним опонентима. Ипак, пекиншки договори очигледан су сигнал Ирану, алузија да попустљивост по питању нуклеарног досијеа може да буде алтернатива увећавању санкција и тим пре војном решењу.

Између осталог, то потврђује и оштра реакција Израела. Паралеле између нуклеарних програма Ирана и Северне Кореје које су подвукле САД неумесне су, пошто је Северна Кореја већ направила нуклеарно оружје, а слични напредак у погледу Ирана не сме се допустити, изјавио је у интервјуу за израелски радио заменик министра иностраних послова Израела Дани Ајалон. У Северној Кореји већ је била превладана полазна тачка (направљено је нуклеарно оружје), то је оно што не бисмо желели да видимо у случају Ирана, цитира Интерфакс изјаву израелског дипломате.

Израел је спреман или се прави да је спреман да нанесе превентивни удар по иранским нуклеарним објектима, који је тешко могућ без директне подршке САД. Тим пре што уразумишви Тел-Авив, како су јасно показали преговори Обаме и Нетењахуа у Вашингтону прошле недеље, САД су оставиле Техерану шансу за блажи излаз из ситуације. И севернокорејски преседан у тој тактици постаје важан аргумент.

У одређеној мери то се подудара и са прилазом Москве. У програмском чланку о спољној политици уочи избора новоизабрани председник Владимир Путин је изјавио: Нуклеарни статус Северне Кореје за нас је неприхватљив, подвукавши при томе да се Русија залаже за денуклеаризацију Корејског полуострва, при чему искључиво политичко-дипломатским средствима. Исто се односи на Иран.

А алтернатива коју нуди Израел и од које се ограђују, макар и привидно, САД, осим опасности од новог рата на Блиском Истоку може да потресе постојећи светки поредак. Постоји осећај да све чешћи случајеви грубог, чак војног мешања споља у унутрашње ствари земаља могу да стимулишу поједине ауторитарне режиме (па и не само њих) на поседовање нуклеарног оружја. Имамо, наводно, нуклеарну бомбу у џепу, и нико нас неће дирати, пошто ће га скупо коштати. А ко нема бомбу, нека чека „хуманитарну“ интервенцију, истиче Путин. Најбоља илустрација ове тезе био је преки суд Гадафију, који је одустао од нуклеарног наоружања у замену за нормализацију односа са Западом.

Актуална ситуација захтева да на предстојећем форуму о нераспростирању нуклеарног наоружања у Сеулу Обама прође кроз иглене уши тајних и јавних интереса и амбиција нуклерних, ненуклеарних земаља и земаља „на прагу“. Иначе свет без нуклеарног наоружања чију изградњу је он обећао пре 4 године у Прагу, и даље ће остати предивна илузија.