Прво посао, па онда друштвене мреже

Руске компаније друштвене мреже сматрају највећим злом на интернету. То је показала анкета, коју је спровео портал HeadHunder. Становници Русије у друштвеним мрежама проводе око 50 минута радног времена.

Истраживање је показало да становници Русије у току радног дана око три четвртине сата троше на читање вести, на комуникацију преко месенџера одлази око 30 минута, на социјалне мреже – скоро сат. За многе је већ норма да радни дан започну од промене статуса на својој страници, прегледа коментара пријатеља и оцењивања њихових фотографија.

Одлазак на такве сајтове представља прави проблем за канцеларије. Јер, комуникација преко интернета запосленима одузима огромну количину времена одвлачећи их од решавања професионалних задатака. Због тога се радна питања потискују у други план, пажња се расејава, опада ефикасност рада. На крају, компаније губе добит каже аналитичар финансијске групе „Калита-Финанс“ Алексеј Вјазовски.

Послодавци друштвене мреже безусловно сматрају злом и сигурни су да запосленима треба забранити да се у радно време баве сличним стварима, зато што је то заразно. Не само то, најновија научна истраживања показују да ова тежња дружења с пријатељима у „Друговима из разреда“ („Однокласники“), „У Контакту“ („ВКонтакте“) и на „Фејсбуку“ има биохемијску основу. Постоји хормон окситоцин који се лучи у току дружења с блиским људима и подстиче на ближе везе. Добија се затворени круг: људи се више друже, луче више окситоцина који изазива њихову већу жељу за дружењем. Овај зачарани круг треба пресећи, бар у радно време. Зато што то време плаћа послодавац и треба да се искористи за решавање задатака које даје послодавац.

Међутим, 70 процената анкетираних тврди да друштвене мреже користе како би преусмерили пажњу и направили предах. Притом је сваки трећи уверен да „ненаменско“ коришћење радног времена ни на који начин не утиче на продуктивност рада. Напротив, убеђени су да то само повећава њихову радну способност.

Жеља да се човек одмори од рада је лако објашњива с психолошке течке гледишта. „Интензиван рад, усредсређеност на решавање неког сложеног задатка увек представља улагање психоемоционалних ресурса,“ – каже психолог-публициста Сергеј Кључников.

Запослени кажу да се на тај начин ослобађају стреса, да после тога боље раде, да им то не смета, већ помаже. Друштвене мреже су популарне зато што омогућавају контакт, а дружење је саставни део људске природе. Људи су сад погружени у различите пројекте на послу, врло су оптерећени, недостаје им дружење са живим људима. Друштвене мреже представљају и дружење и психоемоционално међусобно дејство с другим људима. Зато су двоструко популарне. И врло је тешко да човек покуша да нешто ограничи кад су већ створене.

Ипак, већина послодаваца, благо речено, не подстиче тежњу својих потчињених да радно време проводе у друштвеним мрежама. По анкети, око 60 одсто руских компанија је увело забрану за одлазак на такве сајтове. Истина, како показује пракса, блокирање друштвеним мрежа не даје никакве резултате. Ако је човек седео на Фејсбуку и лоше радио, после забране неће радити боље. Осим тога, данас с било ког мобилног телефона човек може да уђе у мрежу. Тако да ће радник увећ наћи могућности да направи паузу на послу.

Психолози послодавцима саветују да се пажљивије односе према сарадницима. Често је посећивање социјалних мрежа у радно време сигнал да је посао досадан и незанимљив. Што се тиче запослених, препоручује им се да ако већ имају неки слободан тренутак, то време проведу за шољицом кафе, у разговору с колегом или да једноставно мирно поседе и да се одморе. То је корисније него седети испред монитора читајући статусе интернет-пријатеља.