Прослава Васкрса

Прослава Васкрса почела је поноћним богослужењима у црквама, а наставља се свечаним јутарњим литургијама на којима се уз молитву и читање Јеванђеља објављује највећа радост хришћанског свијета.
Поноћну васкршњу литургију у Храму Светог Саве на Врачару служио је патријархов викарни епископ хвостански Атанасије.
Србски патријарх Иринеј служи свечану јутарњу ускршњу литургију у Саборној цркви у Београду.
Литургији поред великог броја грађана присуствују премијер Мирко Цветковић, замјеник премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министар вјера и дијаспоре Срђан Срећковић, шеф дипломатије Вук Јеремић, београдски надбискуп Станислав Хочевар.
Патријарх Иринеј је у Васкршњој посланици позвао вјернике да се  непрестано моле за браћу и сестре на Косову и Метохији.
"Молимо их да никада не клону духом и да остану верни својој православној вери на свом и нашем прадедовском огњишту", поручио је патријарх.
Централна прослава Васкрса на Косову и Метохији одржава се у храму Светог Димитрија у сјеверном дијелу Косовске Митровице гдје литургију служи епископ Рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештенства.
Прва молитва служи се пред затвореним вратима храмова која се отварају тачно у поноћ када се први пут послие Великог петка и Велике суботе, у знак радости васкрсења оглашавају прва звона.
Васкршњим обредима претходи уношење плаштанице са Христовог гроба, која је на Велики петак изнецена пред олтар и коју вјерници цјеливају у дане највеће хришћанске жалости.
Суштину и начело хришћанске вјере објаснио је свети апостол Павле чија је проповијед оснажила и усмјерила новозавјетну вјеру.
У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем побиедио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.
Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вијест је женама мироносицама, "Марији Магдалени и другој Марији", саопштио анђео благовјесник Гаврило.
"А лице његово бијаше као муња и одијело његово као снијег", записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који сједи на "гробном камену" и показује прстом на празан гроб.
"Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао", записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима која се завршавају порукама нове вјере чију проповијед настављају Христови апостоли.
Према одлукама Никејског сабора (325. године) које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недјељу пуног мјесеца послије прољећхе равнодневнице, али обавезно послије јеврејске Пасхе.
Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог Васкрсења. Познато је, такође, да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресење најавили старозавјетни пророци који ће, како проповиједа хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.
У књизи Откривења Јовановог којом се завршава Нови Завјет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави нови долазак Христов коме се надају Хришћани.
Васкрс је, дакле, покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недјељу са одступањем од 35 дана - од 4. априла до 8. маја.
Васкршње славље је за вјернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која, се према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.
Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена која је у Рим дошла са поруком о Васкрсењу.
Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.
Вјерници, по устаљеној традицији, васкршња јаја боје на Велики петак, када се, иначе, ништа друго не ради, већ су наше мисли упућене на догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.

Прво обојено јаје оставља се на страну до идућег Васкрса и зове "чуваркућа".
На православним васкршњим иконама и фрескама слика се благовјесник Гаврило на гробном камену, а најљепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини србског краља Владислава из 1234. године, која је проглашена за слику претходног миленијума.
Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обиљежени Васкршњи понедјељак и Васкршњи уторак.
У СПЦ православни вјерници размјењују поздраве - Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!