ЕУ проговорила са Сиријом језиком симбола

ЕУ је увела нови, 14. по реду пакет санкција против Дамаска, овог пута „симболичан“. После недавне забране увоза нафте у Европу од 1. јула, сиријске власти не могу да купују робу луксузне категорије и опрему која може да буде искориштена приликом "гушења" масовних нереда. Нове забране у првом реду су упућене против пара Асада, који тобоже планира да купи скупе предмете интеријера.

Информацију су нашли хакери који су провалили електронску пошту сиријског лидера и његове жене. У веродостојност текстова писама сумњају многи. О моралној страни случаја такође не треба говорити. Тим пре што је циљ одавно и јасно одређен – лишавање Башара Асада власти. Осим тога, проваливање електронске преписке још је и кривично дело. Између осталог све ове околности руководиоце ЕУ одавно не збуњују.

Руско МИП слични притисак на једну од страна у конфликту сматра недопустивим. Званични представник министарства Александар Лукашевић још једном је истакао да режими санкција никада не доводе до разрешења конфликтних ситуација. Мишљење заменика директора Института за Африку Леонида Фитунија.

Концепција коришћења економских и других санкција све шире се користи у ЕУ. То је нови инструмент експанзије, новог империјализма. То је нормативна експанзија. Реч је о томе што ми, наводно, нећемо бацати на вас бомбу, али ћемо учинити ваш живот тако лошим да ћете се све једно потчинити ономе што од вас тражимо.

Још једна тачка гледишта експерта Института за оријенталистику Бориса Долгова.

Сакције које је увела ЕУ нису усмерене на то да се да доприносу регулисању сиријске кризе. Пре би се рекло напротив. Једностране санкције против сиријског руководства и очигледна подршка опозицији не доносе позитивне резултате. Овде се може говорити о двоструким стандардима. Посебно сада. Да се сетимо ситуације у Бахрејну, где већ 14 месеци трају иступања против владајуће династије. Има погинулих међу онима који организују ове демонстрације. Али никакве реакције од стране ЕУ нема. А у погледу Сирије то су испољавања деструктивног прилаза. Санкције су усмерене на то да се осујети испуњење Анановог плана.

У Сирији је ступио на снагу план специјалног представника УН и Лиге арапских држава Кофија Анана, према којем власти и опозиција треба да прекину ватру и да осигурају рад мисије међународних посматрача. У целини оружани отпор у Сирији је почео да јењава и то већ фиксирају посматрачи. Ипак истичу се посебни случајеви сукоба владиних снага са устаницима. При чему опозиција се не гнуша да искористи најсумњивија средства: терористичке акте, провокације, погубљења војника и убиства цивила. Последњих дана у Сирију из Ирака, Либана и Јордана у помоћ опозицији почели су да стижу наоружани екстремисти из радикалних исламских покрета. Експерти указују да противници Башара Асада у случају неуспеха плана Кофија Анана могу да започну масовну сарадњу са непомирљивим радикалима и то прети Сирији дуготрајним грађанским ратом.