Европски посланици ојачали јединство

Парламенти земаља чланица ЕУ сада ће се трудити да активније и одлучније координишу спољну и одбрамбену политику ЕУ, као и политику унутрашње безбедности. У том циљу формира се специјални орган – Међупарламентарна конференција.

Према коначном документу који су усвојили учесници Варшавског самита, Међупарламентарна конференција ће се окупљати сваких 6 месеци у земљи која председава ЕУ. Националне парламенте ће представљати по 6 посланика из земље, још 16 посланика ће бити упоћено из Европског парламента. Канидатима за чланове ЕУ и НАТО-а такође је допуштено да шаљу на Конференцију своје посматраче. Формирање ове својеврсне надзорне структуре резултат је дводневних дискусија о кризи европског јединства. Отварајући састанак, премијер Пољске Доналд Туск је истакао да због перспективе распада зоне евра сумњи се подвргава смисао постојања ЕУ. У истом духу се исказала председник португалског парламента Марија да Асунсау Ештевеш која је рекла да срећна судбина чланова ЕУ зависи од јаке ЕУ и опште стратегије земаља чланица. Она је позвала колеге да памте јединство. А представник кипарског парламента скренуо је пажњу окупљених да је криза заједништва изазвала у ЕУ неповрење грађана према европским институцијама.

Међутим, све очигледније постаје да је најделотворнији рецепт очувања пројекта Јединствене Европе формирање федеративне структуре на основу ЕУ, рекао је у интервјуу за Глас Русије политиколог Павел Свјатенков:

Проблем европског јединства састоји се у томе што се Европа превише брзо проширила на Исток, и оне институције које су важиле за источноевропске земље, нису могле да се укорене у тим државама као прво. А као друго, нису све земље чак ни старе Европе сремне да деле свој суверенитет у корист ЕУ. У целини, већини држава чланица ЕУ то није потребно, зато што оне желе чланство у ЕУ само да би ојачале своје сопствене позиције, између осталог да реше своје националне проблеме, на пример, са суседима, помоћу европских институција. У датом случају за мање европске земље никакве алтернативе удруживању у оквиру ЕУ нема, пошто у противном оне ће једнсотавно пасти у зависност до јаких страних држава. Између осталог, иста та Источна Европа може да постане зависна од Русије, чега се државе тог региона хистерично плаше.

Потписивње такозваног Буџетског пакта управо говори о томе да су европске земље приморане да иду путем централизације, без обзира на неслагања, сматра Свјатенков. Овај пакт је највероватније почетна фаза формирања федеративног модела у ЕУ.

Што се тиче Међупарламентарне конференције, њена ефективност ће моћи да се оцени тек за две године. Истина, још није сасвим јасно шта ће уопште европљанима ова структура. Јер ЕУ и тако располаже јаким бирократским апаратом у Бриселу. Као допуна Европском парламенту може се дублирати и Европска комисија – шта ако то помогне валдама земаља ЕУ да се сигурније оријентишу на путу ка федерацији.