Обамине романсе или политичари на вашару таштине

Црни пи-ар на делу: интимне детаље из живота актуалног председника САД појавиле су се на страницама америчке штампе. Причу љубавнице Барака Обаме, Аустралијанке Женевјев Кук, објавио је лист Венити Фер (Вашар таштине).

Хладан и суров у животу, нежан и пажљив у постељи. Тако Барака Обаму карактерише Женевјев Кук са којом се актуални председник САД упознао у Њујорку 1983. године. Издање Венити Фер тврди да су њена признања одломци из књиге Дејвида Мараниса „Барак Обама: историја“, која се припрема за штампу.

Обама никада није скривао да је заљубљиве природе. Али по његовим речима све се променило када је 1989. године срео своју будућу жену Мишел, са којом је склопио брак 1991. године. Тему коментарише директор Међународног института за политичку експертизу Јвегениј Минченко.

Обами ова прича неће претерано нашкодити, зато што је романса била пре брака. И неискрености, лажи, што је главна оптужба за америчке политичаре, није било. Да подсетим да је у причи са Клинтоном главна примедба била не то што је он ступио у интимне односе са стажисткињом у Белој кући, већ то што је слагао под заклетвом.

Много озбиљније борбе воде се у табору Обаминих супарника у председничкој трци – републиканаца. Страначки другови великодушно поливају једни друге прљавштином у нади да ће се ослободити неугодних сапутника. Први је напустио председничку трку ветеран политичке сцене Њут Гингрич – он је као и Клинтон откривен у вези са стажисткињом. Посебно је активан штаб главног Обаминог супарника на изборима Мита Ромнија. Скандал око отпуштања из његовог предизборног штаба нескривеног хомосексуалца Ричарда Грендела све више се захухтава.

Са друге стране океана страсти исто тако бурно кључају. Француски медији уочи другог круга председничких избора уживају у сумњивим поступцима Николе Саркозија. Испливало је све: и прича о сину Моамера Гадафија који је тобоже финансирао прву предизборну кампању председника Француске и послове око оружја. Да ли је то истина или лаж није више важно, истиче потпредседник Центра за политичке технологије Сергеј Михејев.

Лансира се нека информација, а затим се максимално гласно надувава. Затим, ако чак она буде и оповргнута, то више никога не занима. Првобитни ефекат проради, чак ако је у питању потпуна лаж. Чак ако победите на суду, више не можете потпуно да дезавуишете негативни ефекат.

Црни пи-ар се појавио када се тек рађало човечанство, чим су властодршци почели да се баве политичким играма. И нажалост не постоји ограничење за овакво оружје. Како истичу експерти, клевета супарника је обавезни део пи-ара. У оптицају су лажни покушаји атентата, сумњиви послови, љубавне везе. Удео негативне политичке рекламе често достиже 70% од укупног обима предизборне пропаганде. И противотров за такво стваралаштво до данас, нажалост, нико није измислио.