Изнесени сви докази против Караџића

Посљедњи свједок оптужбе описао је, под псеудонимом КДЗ-071, како је у јулу 1995. преживио масовно убиство муслимана које је Војска РС, послије заузимања Сребренице, заробила у селу Кравица код Братунца.
Према оптужници против Караџића за геноцид у Сребреници, снаге босанских Срба чији је он био врховни командант, у складишту задруге у Кравици убиле су 13. јула 1995. око 1.000 муслиманских заробљеника, а укупно, по оптужници и ранијим пресудама Трибунала, убијено је више од 7.000 муслимана.
КДЗ-071 изјавио је да се, заједно са другим муслиманима, покушао да се шумом пробије из обруча ВРС око Сребренице, али да се 13. јула 1995. предао.
Рекао је да се заробљеницима на ливади у селу Сандићу затим обратио командант ВРС Ратко Младић, увјеравајући их да им нико неће наудити и да ће до краја дана бити размијењени и придружити се породицама које су евакуисане у Тузлу.
Младић је заробљенима обећао и да ће их са врућине склонити "негдје хладније", а његове речи муслимани су поздравили аплаузом и узвицима "Хвала, генерале!". "Охрабрио нас је лијепо", казао је КДЗ-071.
Заробљеници су, међутим, убрзо пјешице спроведени до магацина задруге у Кравици, који је већ био пун муслимана.
"Кад је посљедњи ушао, стражар му је наредио да сједне, а он није имао гдје јер ни шибица није могла да падне. У то, почело је да пуца одасвуд. Дигла се велика тама у складишту, почела је писка и вика... Ја сам легао у ћошак с Салком... кога је рафал пресјекао преко пола... Скоро до вечери је пуцало. Послије се цијелу ноћ чуло како причају и смију се", рекао је КДЗ-071.
Како је изјавио, ујутро, 14. јула, припадници србских снага питали су има ли рањеника и позвали су их да изађу да би били пребачени у болницу.
"Неки су изашли и били су побијени... Пуцано је и више их нема живих", казао је свједок.
Цио тај дан провео је скривен испод тијела, док су србски војници одвлачили лешеве убијених с другог краја магацина. Тијела која нису одвукли, покрили су сијеном.
Када је послије поноћи, 15. јула, завладала потпуна тишина, свједок је са још једним преживјелим изашао из магацина. Успјели су да побјегну, иако их је стражар примијетио и пуцао за њима. КДЗ-071 рекао је да се затим скривао по околним шумама до почетка септембра.
Током унакрсног испитивања, на Караџићеву сугестију, свједок је рекао да је за вријеме рата био припадник Армије БиХ, уз напомену да је преко дана радио на свом имању, као пољопривредник, а да је ноћу одлазио "на дужност". Рекао је и да 11. јула 1995. није ни знао да је Сребреница пала у руке ВРС, док му то није рекла кћерка.
На питање оптуженог, свједок је потврдио да је курир из 28. бригаде Армије БиХ пренио наређење да сви војно способни муслимани крену у пробој шумом ка Тузли, а да њихове породице уточиште потраже у близини базе Унпрофора у Поточарима.
На питање оптуженог зашто је 1995. властима у Тузли рекао да је складиште у Кравици било празно када су заробљеници тамо пребачени, свједок је негирао да је то икада рекао, иако му је та изјава била предочена у судници.
Упитан да ли је изјавио и да су припадници србских снага на заробљене пуцали из ручних бацача, узвратио је: "Нема из чега нису пуцали, главно је да су народ побили".
По окончању доказног поступка тужилаштва, Караџић ће пред Трибуналом изложити захтјев да буде ослобођен, заснован на тврдњи да тужиоци нису доказали његову кривицу. То засједање биће ускоро заказано.
Пошто суд одлучи о том захтјеву, Караџић ће се припремати за извођење доказа одбране које ће, по ранијој одлуци Трибунала, започети 16. октобра.
Током доказног поступка који је почео 10. априла 2010, тужиоци су пред судије извели 195 свједока, док су многа друга свједочења увели у спис у писаном облику.
Суђење Караџићу у Хагу почело је крајем октобра 2009. Њега су крајем јула 2008. у Београду ухапсиле власти Србије.
Бивши предсједник РС оптужен је и за прогон муслимана и хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и над цивилима у Сарајеву и узимање "плавих шљемова" УН за таоце, 1992-95. године.