Убиј своје дијете - биће ти боље.

Збирка студја објављених у престужном медицинском журналу The Lancet, показују да прекид трудноће није неопходан у случајевима када се жена лијечи од рака дојке јер, како се наводи: „не постоји доказ да прекид трудноће побољшава исход терапије“. Ове студије откривају да хемотерапија није штетна за бебу након првог триместра трудноће.
Такође је објављено да жене које су лијечене од рака дојке могу да имају дјецу и да то не повећава могућност њиховог поновног оболијевања.

Према нашем законодавству прекид трудноће може се извршити и послије навршене десете гестацијске недјеље трудноће поред осталог и "када се на основу медицинских индикација утврди да се на други начин не може спасти живот или отклонити тешко нарушавање здравља жене."

Међутим, медицинска пракса у Ирској је доказала да прекид трудноће никада није неопходан у процесу нечијег лијечења. Иначе о кавалитету ирског здравственог система најбоље говори извјештај УН-а (Report on Maternal Mortality, World Health Organisation, the UN 2007, 2010),према којем је управо ова држава означена као најбезбједније мјесто на свијету за трудинце и породиље.

Такође, водећи експери из поља акушерства, гинекологије, менталних обољења, молекуларне епидемиологије окупљени на великом међународном симпозијуму посвећеном здравственој заштити материнства који је ове године одржан у Даблину су усвојили закљућке које сарджи и тзв. Даблинска декларација о здравственој заштити материнства а који гласе:
 
„Као искусни практичари и истраживачи у области гинекологије и акушерства, потврђујемо да прекид трудноће није медицински неопходан да би се спасио живот жене.
Истичемо да постоји фундаментална разлика између прекида трудноће и неопходних медицинских третмана који се проводе да би се спасио живот мајке, чак и онда када ови третмани резултују губитком живота нерођеног дјетета.
Потврђујемо да забрана прекида трудноће ни на који начин не утиче на доступност оптималне његе трудним женама.“

„Разјаснили смо да прекид трудноће никада није неопходан да би се спасио живот мајке.“, „Најбоља медицинска њега не укључује прекид трудноће.“ Само су нека од образложења која прате усвојене закључке и која су како експерти наводе добре вијести за мајке и бебе.

 Подсјећања ради, Finland National Research and Development Center for Welfare and Health наводи да је ризик од самоубиства 248 % већи код немајки које су прекинуле трудноћу него код мајки које су родиле.The British Journal of Psychiatry је објавио да је самоповрјеђивање повећано за 70 % код жена које су прекинуле трудноћу а које прије тога нису имале никакву историју психичких болести

Истраживање које је у Данској проведено над готово 463,473 жена у периоду од 1980. до 2004. године открива знатно већу смтрност код жена које су прекинуле трудноћу него код оних које су се породиле. Жене које су починиле прекид бебиног живота абортусом након дванаесте недеље трудноће четири пута више су изложеније опасности да умру у првих 180 дана након његовог извршења него оне жене које су се породиле (Medical Science Monitor објављен 01.09.2012. године)[1]. Наведено истраживање је показало да у односу на жене које су се породиле, код жена које су прекинуле бебин живот у првом триместеру је повећана смртност и то у првих 180 дана од прекида за 84 % а за првих 10 година за 39 %, док је код жена које су починиле прекид бебиног живота након 12 недеље трудноће смртност повећана у првих 180 дана од прекида за 331 % а за првих 10 година за 141 %.
До сличних резултата је дошло истраживање проведено у Финској и САД-у наведено је од стране Америчке асоцијације акушера и гинеколога за живот (AAPLOG).

Када узмемо у обзир све ово као и статистике из окружења које кажу да је Србија на првом мјесту у Европи по броју жена обољелих од рака грлића материце у години дана као и тај да је Србија такође на првом мјесту по броју извршених прекида трудноће у години дана, остаје питање: Коју жену ћемо данас наговорити да убије своје дијете како би била "излијечена?" .

[1] Погледати impact factor 1.7