Лидери шест странака у власти БиХ без рјешења

Све док се не отклоне дискриминацијске одредбе из Уства БиХ, што је један од посљедњих услова за ступање на снагу споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, БиХ неће моћи да аплицира за статус кандидата за чланство у Европску унију
Суд у Стазбуру је крајем 2009. године, по тужби држављана БиХ Јевреја Јакоба Финција и Рома Дерве Сејдића, пресудио да су они, као припадници националних мањина, дискриминисани, јер се према Уставу БиХ и важећем изборном закону на изборима не могу кандидовати за Председништво БиХ и Дом народа. Од тада трају преговори лидера највећих странака о промјени Устава, али резултата још нема.
Лидер СНСД Милорад Додик наглашава да се неће одвајати рјешење о заступљености мањина у Дому народа од заступљености у Предсједништву БиХ.
- Начин избора члана Предсједништва БиХ у Србској остаје исти, односно непосредан, с тим да би у Уставу измијенили одредбу да, умјесто Србин из РС, стоји један из РС. Ако то буде довољно за остале, можемо рачунати да имамо рјешење - сматра Додик. Он додаје да РС већ четири године исказује јасно свој став и да не жели да партије из Федерације БиХ то заробљавају својим рјешењем.
Лидер СДС-а Младен Босић, који ће бити домаћин идућег састанка лидера странака, наглашава да СДС и СНСД имају јединствен став о промјени Устава и да ће састанак бити организован тек када буде јасно да постоје услови да се све заврши договором.
- Рјешење у ФБиХ је да се два члана Предсједништва БиХ бирају посредно у Дому народа ФБиХ - каже Босић.
Лидер СДП Златко Лагумџија није много износио детаља о конкретним начинима на који ће бити поштована одлука Суда у Стразбуру. Он каже да постоји неколико математичких модела избора чланова Дома народа ФБиХ и БиХ.
- Сматрам да пресуду Сејдић-Финци треба вратити у руке експертима који ће наћи најбоље рјешење. Договор свакако захтјева још неколико рунди стручних и политичких разговора - каже Лагумџија.
Сулејман Тихић, председник СДА, каже да треба обијезбедити етнички легитимитет сваког члана Предсједништва.
- То се може урадити само на индиректан начин, односно посредним избором. Противимо се асиметричним рјешењима у начину бирања чланова Предсједништва у ФБиХ и РС, јер тада чланови не би имали исту снагу. Да се обезбиједи легитимитет сва три члана Предсједништва, једино је могуће избором на индиректан начин, али смо против формирања треће федералне јединице. Што се Дома народа тиче, два делегата осталих би се бирала из ФБиХ, а један из РС - каже Тихић.
Предсједник ХДЗ БиХ Драган Човић сматра да представници једног конститутивног народа не могу да бирају представнике другом народу. - Треба да наставимо да разговарамо о пресуди искључиво у пакету, значи и Дом народа и Предсједништво. Тражимо моделе и рјешења која ћемо настављати да договарамо кроз експертски тим, прије свега унутар ФБиХ - каже Човић.
Он наводи да представницима Хрвата у „шесторки“ одговара приступ директног и индиректног избора, па чак и асиметричног рјешења.
Предсједник ХДЗ-а 1990 Божо Љубић каже да је за ову странку прихватљив избор три члана Предсједништва у Парламенту БиХ.
- То је наша примарна опција. Прихватљив је и директан избор чланова Предсједништва, али то онда подразумијева три изборне јединице - наглашава Љубић.