Нове радиолокационе станице „Вороњеж“ појавиће се много пре 2020.

Мрежа нових радиолокационих станица (РЛС) „Вороњеж“ система за упозоравање о ракетном нападу (СУРН) могле би се појавити у Русији пре зацртаног рока, тј. пре 2020. године, захваљујући повећаном финансирању и убрзавању темпа изградње. То би омогућило сталну радиолокациону контролу за свим потенцијално опасним правцима са територије Русије.

Технолошка решења која се користе у „Вороњежу“ немају аналоге у свету. У његове предности спада конструкција која се састоји из блокова, каже аутор војног прегледа „Комсомољске правде“ Виктор Баранец:

„Станица „Вороњеж“ склапа се као дечја играчка „Лего“. Број запослених који је одржавају много је мањи него код радиолокационе станице „Габала“, коју је Русија закупила од Азербејџана. Други фактор је да постоји масовна производња тих станица. Станица има „одличан вид“. Према неким подацима, њен домет посматрања чини 6 хиљада километара, док стручњаци кажу да би се повећањем капацитета могао постићи домет од осам хиљада км. За јужни правац то би било довољно да се у случају претње од ракета активиају противракетни системи.“

Још једна станица код Иркутска контролисаће територију од западне обале САД до Индије. Две станице за радиолокацију које већ функционишу у Калињинградској области и код Санкт-Петербурга покривају северни, северозападни и западни правац. Станица у Армавиру (Северни Кавказ), која ће почети са радом до краја године, већ у овом тренутку скенира простор од Француске и Шпаније до Алжира, Судана, Ирана, Авганистана, једног дела Индије и Пакистана. Истовремено, постоје старе станице којима је потребна замена. Не би се смело заборавити да је Русија изгубила две моћне станице у Украјини, истиче Виктор Баранец:

„Не би било лоше да се надокнади тај губитак. Неопходно је да се озбиљно позабави источним правцем. Северна Кореја доста често тестира ракете. Није искључена могућност да би нека ракета грешком могла погодити подручје Русије. Ако се ракета не види, не може ни пресрести. Требало би се позабавити и североисточним правцем, који није добро заштићен. Тако да данас нема праваца за које би се могло сматрати да су од другостепеног значаја.“

Уместо да се поставља питање о замени постојећих станица требало би проширити могућности које Русија има на Далеком истоку, наглашава директор Центра за друштвенополитичка истраживања Владимир Јевсејев:

„Било би сврсисходно да се станице типа „Вороњеж“ поставе у Приморју. То би омогућило праћење трајекторија балистичких ракета. Поред Северне Кореје и Јапан има развијени ракетни програм. Важно је да се постави једна станица у Приморју и још једна на Камчатки, макар због тога што бисмо у том случају имали додатно време за упозоравање целог система о ракетном нападу.“

Дакле, колико је станица потребно? Експерти сматрају да је оптимално да се удвостручи број постојећих станица.